Ружичасте и Беле терасе (Отукапуаранги и Те Тарата) откривене су четрдесетих година 19. века. Реч је о јединственим кадама од кварца, које су се образовале пре више од 7.000 година захваљујући томе што се вода из гејзира, богата силикатним агломератом, сливала низ падину, остављајући за собом талоге ружичастог и белог кварца.
Беле терасе су заузимале територију од осам хектара и достизале висину од 30 метара. Ружичасте терасе нису биле таквих размера, али су зато биле испуњене топлом водом. Путници из целог света су долазили да се диве осмом светском чуду.
„Терасе су постале највећа знаменитост јужне полулопте и Британске империје, а туристи из Велике Британије, Европе и Америке отискивали су се због њих на опасно путовање.
Терасе, међутим, никада нису детаљно истражене, због чега су њихове прецизне координате остале непознате“, прича независни истраживач Рекс Бан, који је заједно са колегиницом Сашом Холден пажљиво проучио дневник немачко-аустријског картографа Фердинанда Хоштетера из 1859. године.
То је једини документ који детаљно описује географске и геолошке особености тераса.
На основу записа Фон Хоштетера састављена је прва и једина карта овог окружења, што је омогућило да се утврди како су формиране терасе.
Бан и Холденова реконструисали су догађаје из 1886. године, услед којих су уништене Ружичасте и Беле терасе. Реч је о ерупцији великих размера вулкана Таравера.
Поред тераса, са лица земље је збрисано и неколико села. Поред домородаца, потпуно је ишчезло и европско насеље са 120 житеља.
Услед катаклизме у земљиној кори се образовао процеп дугачак неколико километара, који је пресекао језеро и дошао до долине Вајмангу.
Ужарена маса, ватрене стене и црни пепео, које је избацио вулкан, проширили су се на пет километара, све од језера Ротомахана. Након ерупције образовао се кратер дубок више од 100 метара, а језеро Ротомахана се повећало десет пута.
Терасе су се тако нашле под водом и дебелим слојем талога. У области ерупције формирало се седам кратера.
Иако се истрага ослања само на један извор, научници су уверени да су успели тачно да утврде место на којем се налазе терасе. Ствар је у томе што је Фон Хоштетер специјално унајмљен за цртање карата Новог Зеланда и дан-данас важи за једног од најкомпетентнијих картографа у историји.
„Ближе смо поновном откривању тераса него било ко у последњих 130 година. Уверени смо да смо тачно одредили место на којем се налазе“, каже Бан.
Према прорачунима истраживача, терасе се налазе испод слоја прашине и пепела на дубини од 10 до 15 метара испод садашњег нивоа језера Ротомахана на острву Северни.
Оно што је најважније јесте да је, како тврди Бан, могуће да су терасе сачуване са минималним оштећењима и да се могу обновити.
Ти закључци се не слажу са оним што су прошле године тврдили стручњаци новозеландског Краљевског научно-истраживачког института „ГНС сајенс“. Научници са Новог Зеланда и из САД су након пет година истраживања закључили да је највећи део Ружичастих и Белих тераса уништен још током ерупције.
„Иронијом судбине у ’ГНС сајенс‘ су саопштили да је највећи део тераса уништен практично истог тренутка када смо ми добили прве потврде о томе да су оне сачуване“, изјавио је Бан у интервјуу за лист „Сандеј стар тајмс“.
У оквиру истог овог истраживања у „ГНС сајенс“ и другим лабораторија на Новом Зеланду, 2011. године научници су мапирали дно језера и пронашли остатке Ружичастих тераса.
Подводни дронови, опремљени сондама и фото-камерама, пронашли су две доње каскаде на дубини од 60 метара. Тада није било могуће одговорити на питање да ли је горњи део тераса сачуван, јер сонде нису могле да се пробију кроз дебели слој талога. Трагови Белих тераса нису пронађени.
Бан је издвојио три тачке на којима треба тражити терасе и окупља тим добровољаца који могу да помогну у трагању. Он је уверен да су резултати „ГНС сајенса“ засновани на нетачним картографским подацима и да су и даље велике шансе да осмо светско чудо буде пронађено очувано.
