Тилерсонов план, према писању интернет портала „Базфид“, а позивајући се на тајни документ, има три главне тачке. Прва је да убеди Москву да се уздржи од онога што САД сматрају агресивним акцијама и стави до знања да ће Вашингтон узвратити. Друга тачка је сарадња са руском страном о питањима од стратешког интереса за САД — координација са Москвом у борби против терористичке групе ДАЕШ, преокретање пораста трговине између Русије и Северне Кореје како би се изоловао Пјонгјанг. И трећа тачка плана наглашава значај одржавања стратешке стабилности са Русијом.
Виктор Олевич, руски политиколог и стручњак за САД, сматра да су прве две тачке плана који је објавио „Базфид“ више пропагандног карактера, него што реално представљају конструктивну основу за дијалог.
„Управо САД су те које нападају савезнике Русије. Па баш ових дана је авион америчке коалиције оборио авион сиријских владиних снага. Са друге стране, Русија никад није нападала нити на било који начин учествовала у акцијама против америчких савезника, наравно ако под тим савезницима не сматрамо терористичке организације које су активне на територији Сирије“, каже Олевич.
И политиколог Александар Павић верује да је у питању пропагандни рат против Трампа који се води пласирањем плана који Москва ни у лудилу не би прихватила у целости, а са циљем да не дође ни до минималног побољшања америчко-руских односа. Он међутим напомиње да је портал „Базфид“ јако непоуздан извор информација преко којег је пласиран и лажни досије о Трампу, па наводе тог портала треба узети са задршком.
„Ако пак узмемо да су наводи тог портала бар оквирно тачни, можемо закључити да су Трамп и Тилерсон приморани да праве нека компромисна решења и да оштрим захтевима, који се у плану наводе, делују ’јастребски‘ према Русији, како би задовољили антируску масу која је већинска и у Сенату и у Доњем дому Конгреса САД. Питање је да ли ће то, ако се наравно ишта од овог плана реализује, изаћи у јавност само као амерички предлог, а да ли ће се у билатералним сусретима заправо видети где се могу наћи тачке споразумевања Вашингтона и Москве. Наравно, под условом да ’дубока држава‘ у међувремену не направи неке неповратне потезе у Сирији и не сруши још који сиријски авион“, категоричан је Павић.
Виктор Олевич каже да би америчке власти морале да пошаљу неки конкретни сигнал како би Москва озбиљно размотрила план Вашингтона.
„Могло би се, на пример, почети са нелегално одузетом руском дипломатском имовином у државама Мериленду и Њујорку. Она је одузета по налогу бившег председника Барака Обаме децембра прошле године и од тада никакав прогрес није постигнут, иако је то питање много пута разматрано. То питање је довољно озбиљно да покаже да ли су САД заиста спремне за дијалог и нормализацију односа“, оцењује Олевич.
Александар Павић подсећа да је Трамп планирао да одмах по инаугурацији радикално и брзо ради на побољшању односа са Русијом, али је тај план америчког председника осујетила „дубока држава“. Он међутим није одустао, а томе у прилог говори и чињеница да је републиканска већина у Представничком дому Конгреса САД спречила гласање о антируским санкцијама, које је претходно одобрио Сенат.
„Ово што је прошло кроз Сенат председнику практично везује руке јер свака његова одлука у вези са санкцијама мора да буде изгласана, иако председник по Уставу има право да води спољну политику. Зато се Бела кућа обратила својим савезницима међу републиканцима у Доњем дому Конгреса у покушају да спречи додатно погоршање односа са Русијом. Уколико се промени нацрт који је прошао кроз Сенат питање је да ли ће сенатори прихватити промене које ће мало ’одвезати руке‘ председнику, или ће тај покушај републиканаца доживети неку врсту политичке смрти“, каже Павић.
У сваком случају, додаје Павић, на овом примеру се још једном рефлектује та велика битка која се води унутар америчког естаблишмента и институција између изабраног председника и „дубоке државе“, која практично не признаје вољу народа, што је без преседана у америчкој историји.
Догађаје у Конгресу САД руски политиколог Дмитриј Евстафијев види као класични пример онога што се иначе дешава у савременом Вашингтону.
„Предлаже се и понекад усваја неки нацрт закона, обично некакав популистички документ за који се потом испоставља да га нико заправо није ни прочитао и не зна његову суштину, а не знају ни баш тачно шта би требало са њим да чине. То се не односи само на законе који се тичу односа са Русијом, већ се тиче и већине питања. Несумњиво, администрација Доналда Трампа желеће да очува максималну слободу одлучивања у вези са санкцијама против Русије, а потрудиће се и да спречи јачање популистичких тенденција у Конгресу, јер би усвајање тог нацрта закона додатно ојачало позиције присталица санкција“, оцењује Евстафијев за Спутњик.
