Министри из БиХ, Црне Горе, Македоније и Србије, задужени за сектор телекомуникација, усагласили су текст писма којим од Европске комисије траже да се одлука о укидању роминга у државама ЕУ прошири и на те четири земље Западног Балкана и писмо ће данас бити упућено ЕУ, изјавио је за Спутњик министар трговине, туризма и телекомуникација Србије Расим Љајић.
Писмо које је адресирано на Андруса Ансипа, потпредседника Европске комисије задуженог за јединствено дигитално тржиште, јесте иницијатива која је изворно производ договора те четири земље, без било каквог уплитања или сугестија са стране. Једноставно, проистекла је, из потребе да обезбедимо што јефтиније телекомуникационе услуге за наше грађане, наглашава Љајић.
Он подсећа да су исте четири државе управо из тог разлога пре три године направиле међусобни договор око постепеног смањења цена услуга роминга.
„Од 1. јула ће цене, које су некада биле и за десетину пута веће него у ЕУ, бити додатно снижене за долазне, одлазне позиве, СМС поруке и пренос података, односно интернет“, најавио је Љајић.
Министар телекомуникација напомиње да је писмо које ће данас бити упућено Европској комисији мотивисано одлуком о укидању наплате услуга роминга у земљама ЕУ, која је ступила на снагу 15. јуна.
„Као земље које су у различитој фази приступања ЕУ сматрали смо да би и наши грађани требало да користе бенефите које имају житељи ЕУ“, каже он.
На питање зашто има резерве по питању прихватања иницијативе, министар телекомуникација каже да не жели да се стварају превелика очекивања.
„Шансе нам нису велике, из простог разлога јер смо пре две године одбијени с образложењем да уредба важи само за земље које су унутар ЕУ, али не и оне које су у процесу приступања Унији“, напомиње Љајић.
Министри четири државе Балкана, међутим, сматрају да ова регионална иницијатива треба да буде подржана од ЕУ која и кроз Берлински процес и Берлин плус настоји да помогне земљама Западног Балкана у изградњи пре свега инфраструктуре. Ово би, како оцењује Љајић, била конкретна врста помоћи чији би корисници били сви грађани четири земље.
„Неће бити лако. Преговори о укидању роминга у ЕУ су трајали више од 10 година. Такође и телекомуникациони оператери би овом одлуком изгубили око 1,2 милијарде евра, али се рачуна да ће они тај мањак надокнадити кроз повећану фреквенцију саобраћаја. Ако ова одлука важи за више од 400 милиона становника ЕУ, не видим да би она имала неких великих финансијских последица ако би се односила на још 15 милиона становника који живе у ове четири земље“, наглашава Љајић.
Наду да би иницијатива четири балканске државе ипак могла да буде прихваћена улива, како каже, чињеница да ни Норвешка, Лихтенштајн и Исланд нису чланице ЕУ, а уредба о укидању наплате роминга се односи и на њих.
