Пропаганда преко новина је једно, а друго је оно што ЕУ Србији чини, констатује за Спутњик пензионисани професор Правног факултета Коста Чавошки, анализирајући узроке негативног става студената Универзитета у Београду према НАТО-у и ЕУ.
Зато га и не чуди да је истраживање Центра за међународну јавну политику показало је да скоро 88 одсто студената са 38 факултета сматра да Србија не би требало да постане чланица НАТО-а, да 39,7 одсто њих не би гласало за чланство у ЕУ, док половина њих сматра да Србија неће постати чланица ЕУ.
Алијанса је сама крива
Ставови о НАТО-у су последица чињенице да је та војна алијанса противно међународном праву напала, бомбардовала, сатрла Србију и загадила јој животну средину, па се она према мишљењу професора Чавошког не може надати ничему добром од тих непријатеља и било би смешно и понижавајуће да уђе у НАТО.
Такође и професорка у пензији Електротехничког факултета Србијанка Турајлић каже да су ставови студената према НАТО-у мање више разумљиви из више разлога. Са једне стране су, сматра она, још присутне емоције из времена НАТО агресије на Србију, коју студенти можда и не памте баш директно, али је знају по причама.
Са друге стране је у природи младих људи да буду против војних савеза, резонује Турајлићева поредећи ставове данашњих студената са временом кад је она била студент.
„Србија никад није озбиљно повела дебату шта би добила, а шта би изгубила чланством у НАТО-у, тако да мислим да је то тема која никад није рационално отворена, на коју се емотивно реагује и та реакција ми је прилично логична“, истиче Турајлићева.
Питање односа студената према ЕУ је према њеном мишљењу пак највише резултат неинформисаности о томе шта заправо ЕУ треба да представља.
„Ти исти студенти, у свим анкетама које било ко спроводи кад их пита да ли хоће да оду из земље, огромном већином одговарају са ’да‘, кад их питају где би хтели да оду, огромна већина хоће да оде опет у ту исту Унију у коју не би улазила или у Сједињене Државе. И то наравно говори о томе да ми као земља уопште немамо дијалог, ни о једној ствари која би била релевантна за будућност Србије“, наглашава Турајлићева.
Студенти би, појашњава даље она, да живе стандардом Уније и хтели би да иду тамо да раде, али са друге стране они не би да преузму ниједну обавезу која би можда могла да помогне да они једног дана не оду из земље, него да остану у Србији и живе стандардом којим се живи у Унији.
„То је једна потпуна збуњеност која ће можда једног дана нестати ако ми постанемо озбиљна земља и отворено почнемо да водимо дијалог о читавом низу ствари“, нада се Турајлићева.
Медији или осећај на кожи
Са друге стране Коста Чавошки сугерише да је све јасније да Србија заправо никад неће ући у Европску унију због тога што Брисел настоји да истовремено у свој састав прими не само Србију него и, ако каже, самозвану државу косметских Арбанаса.
„А како ова друга ’држава‘ неће бити спремна за то у десетак наредних година, очигледно је да и Србија неће моћи да буде примљена. Са друге стране, пријем Србије у ЕУ захтева да она као држава призна да је на делу њене територије успостављана независна држава која би морала бити чланица УН“, напомиње Чавошки.
Све су то, наглашава, неприхватљиви и понижавајући услови, па студенти разабирају и због тога су против уласка у ЕУ јер нико није запазио било какав бољитак који је последица те политике да је Србија наводно на том европском путу.
Доминантни медијски наратив последњих деценија је проевропски, зашто онда студенти овако реагују?
Професорка Турајлић каже да је тај наратив само формално проевропски, а да непрекидно по медијима постоји прича како ЕУ Србију мучи, условљава, заврће руку на један или на други начин.
„И то природно изазива и отпор и гнев, а заправо се ради о медијском спину. Тако да мени то није ни на који начин нелогично“, каже Турајлићева.
Међутим, професор Чавошки је потпуно другачијег става.
„Пропаганда, наравно, делује, али се не може све време цео народ обмањивати. И први који посумњају у то обмањивање су заправо студенти који самостално расуђују, немају никаквих обавеза којих морају да се држе“, тврди Чавошки.
