После америчке одлуке о новим антируским санкцијама Москва је саопштила да више нема основа за наставак дијалога са Стејт департментом о обнављању руско-америчких односа. О новим мерама Конгреса, које између осталог предвиђају краћи рок за тржишно финансирање руских банака под санкцијама на 14, а нафтно-гасних компанија на 30 дана, било је речи и у емисији „Свет са Спутњиком“.
Шеф сектора Института светске економије и међународних односа РАН Константина Воронова питали смо да ли је позадина санкција заправо тежња Вашингтона да под плаштом политике, користећи Украјину и Крим као изговор, прогура властите економске интересе.
Воронов подсећа да су санкције против Русије заправо уведене због унутрашњих политичких разлога. Санкције су обухватиле много тога, а осим директно политичких и стратешких последица, под њиховим ударом је и енергетика, важна из више разлога, каже Воронов.
„Руски експерти су једногласни да је далекосежни циљ Вашингтона да санкцијама ограничи могућности руског извоза у Европу и да се ’врата‘ између Русије и Европе у потпуности не отворе. Ако говоримо искључиво о енергетици, сетимо се америчког течног гаса. Они не могу да положе цеви по дну океана до Европе како би направили гасовод и због тога ће завртати руке својим евроатлантским партнерима како би се енергетско питање коначно решило. И не само питање енергетике, већ и економије, политике и привреде“, каже Воронов.
Стручњак за енергетику Јелица Путниковић подсећа да су сви амерички конгресмени заправо продужена рука неког бизниса и то није тајна. У позадини избора за Конгрес увек стоји неки финансијер коме се политичар када дође на власт одужује. Најбоље је улагати, односно лобирати када је у питању енергетика, јер је ту у игри највише новца, каже Путниковићева.
„У овом случају Америка лобира за извоз својих енергената. Они су прошле године после четири деценије одобрили да се извози сирова нафта. Чим је дошао на власт, Трамп је променио одлуку коју је донео Обама да се не гради нафтовод од Канаде, преко Америке, до Мексичког залива и одобрио је истраживања и експлоатацију сирове нафте. Поред тога они се залажу за извоз природног гаса, који све више производе из шкриљаца, технологијом коју заштитници животне средине оцењују лошом. Немају обзира. Једноставно, желе да победе и да доминирају“, каже Јелица Путниковић.
Упитан да ли су предложене мере начин борбе против конкурената Сједињених Држава у испоруци гаса и нафте из шкриљаца у Европу, Константин Воронов каже да Европа, конкретно немачка канцеларка Ангела Меркел, схвата да није лако без руског гаса. Европским државама је у овом тренутку тешко да диверсификују испоруке, јер им је реално гледано свима Русија дефинитивно потребна, каже стручњак из Москве.
„Меркелова се врло јасно и чврсто залагала да причу са ’Северним током 2‘ истера до краја. Она је отворено рекла да то није проблем Брисела, него самог Берлина и да се на Немачку неће односити чувени ’Трећи енергетски пакет‘. ’Северни ток 2‘ и његова два крака говоре о дугорочној перспективи испорука руског гаса у Немачку. Та земља, али и остатак Европе теже ’зеленој енергетици‘, односно еколошки прихватљивијим варијантама. Немачка жели да до половине века престане да користи своје нуклеарке. А чиме ће их заменити? Осим ветра и других обновљивих извора енергије, варијанта која за сад и даље највише одговара еколошким стандардима је гас“, објашњава Воронов.
Подсетимо, америчке санкције између осталог предвиђају казне за компаније које улажу у пројекат „Северни ток 2“. Поставља се питање шта ће се десити са снабдевањем гасом у Европи, ако Немачка ипак изађе у сусрет америчким партнерима. Не треба заборавити да Ангелу Меркел чекају избори, она неће смети то да дозволи, каже доцент Срђан Перишић са Факултета за међународну политику и безбедност.
„Ако би САД успеле да то блокирају, то значи да су блокирале политику Ангеле Меркел, политику Немачке и осталих земаља који чекају изградњу ’Северног тока 2‘, али не заборавимо да у Европи постоје земље које се радују таквим америчким санкцијама. То су Пољска, све три Балтичке земље, па чак се и Словачка прикључила, захтевајући да се обустави ’Северни ток 2‘, јер тиме Русија не само да се економски развија, већ, како сматрају, спречава развој свих земаља кроз које сада полазе гасни коридори преко Украјине. Дакле, то су све земље које су под контролом Вашингтона“, подсећа Перишић.
И лидери земаља Европске уније могли би на самиту који ће бити одржан данас и сутра да усвоје одлуку о продужењу антируских санкција. Предлог би, наводе агенције, требало да изнесу француски председник Емануел Макрон и немачка канцеларка Ангела Меркел, а најава је стигла од неименованог високог званичника ЕУ.
Он је додао да се очекује да ће Меркелова и Макрон разговарати са осталим лидерима о имплементацији Минског споразума, али и да постоје земље унутар ЕУ које се противе таквој одлуци. Поједине земље сматрају да се продужење санкција Русији ради по аутоматизму, иако то не би требало да буде тако.
