Хашки трибунал, који своја врата затвара крајем ове године, преостале предмете који нису довршени предаће националним судовима земаља у региону.
Председник Међународног суда за ратне злочине почињене на простору Југославије Кармел Ађијус већ је обавестио генералног секретара Уједињених нација Антонија Гутереша да ће тај суд завршити свој рад до краја године, као и да ће последње пресуде у предметима Младић и Прлић бити изречене до 30. новембра.
„Суд је испунио своју мисију. Неки нису задовољни, а неки су изузетно задовољни оним што смо постигли. Наш задатак није био да испуњавамо жеље ове или оне стране, било кога, већ да оне који су најодговорнији за злочине који су почињени за време сукоба приведемо правди. Ја сматрам да смо ми то урадили“, рекао је Ађијус, али и додао да задатак Трибунала није био да процесуира буквално све одговорне за ратне злочине.
Адвокат Боривоје Боровић за Спутњик каже да после престанка рада Трибунала остају отворене две канцеларије — једна у Сарајеву, а друга на Косову. Како каже, према његовим сазнањима, остало је још око 10.000 предмета које су државе у региону намеравале да предају суду у Хагу, али ће сада те случајеве процесуирати национални судови.
„Архива свих предмета вођених у Хагу биће достављена државама чији су држављани били процесуирани. Национални судови ће судити по сопственим законима, али с обзиром на број потерница које нису доспеле у Хаг, постоји велика опасност да се сада деси људе хапсе на све стране, што ће довести до великих проблема у региону“, објашњава Боровић.
Остаје нејасно где ће се судити ономе кога кривично гони на пример Хрватска, а држављанин је Србије, или обрнуто. Боровић каже да је и тај проблем решив, ако има добре воље.
„По међународним уговорима постоје три врсте предмета: они који су у поступку пријаве, истраге и оптужбе. Сви они који су оптужени или су у поступку истраге или ако постоји кривична пријава уступају се другој држави, то јест, држави чији су држављани“, објашњава Боровић.
Боровић каже да једина ствар која не може да се деси јесте да се већ пресуђен случај у Хагу сада понови, односно да се уради ревизија предмета на основу документације добијене из Хага и поступак понови пред националним судом. Међутим, додаје, тако може доћи до злоупотребе, па тако неко ко је ослобођен у Хашком трибуналу сада може да буде оптужен пред националним судом.
„То неће моћи, нема понављања, нема ванредних правних средстава, то је окончано или редовним или ванредним правним лековима према хашким правилима. Тога неће бити пред националним судовима, нити ће моћи да се понављају поступци“, истиче он.
Боровић додаје да национални судови неће моћи поново да подижу оптужнице за дела која су већ процесуирана у Хагу.
„По мојој процени, оптуживање ће бити селективно, а исто тако и осуђивање, тако да ја не верујем много у националне судове“, закључује он, наводећи да ће злоупотреба бити много.
Хашки трибунал процесуирао је укупно 161 лице за почињене ратне злочине на просторима бивше СФРЈ. Од тог броја, 39 су Срби, који, ако се саберу све казне које су им изречене, служе казну затвора дугу 1.000 година. Број окривљених Хрвата, Албанаца и муслимана стаје на прсте једне руке, а већина њих је већ увелико на слободи због минималних казни које су добили, а које су „одслужили“ чекајући почетак суђења.