„Са замеником премијера Русије Дмитријем Рогозином разговарао сам о будућој сарадњи у светлу успостављања националног савета Србије за сарадњу са Русијом и Кином и обавестио сам га да је кинески председник одлучио да својеврсни пандан том органу формира и у Кини. Рогозин ми је пренео да је писмо у коме сам предложио и Русији формирање таквог тела стигло у Москву, и да ће, ако не буде у том савету, директно помагати да развијемо што боље односе“.
Ово је, непосредно после разговора са Рогозином, Спутњику изјавио Томислав Николић, донедавни председник Србије, а сада председник Националног савета за сарадњу са Русијом и Кином.
Он је навео да је са замеником премијера Руске Федерације разговарао и о ситуацији на Балкану и у свету, а пренео му је личну жељу да Русија настави да помаже Србији, као и досад.
„Србија, у оваквим околностима у којима је стално на искушењима, тешко да може да нађе прави ослонац осим у Русији, која потом подстаиче и друге наше пријатеље да нам помажу. Тако да смо договорили да од сада интензивирамо економску сарадњу да нам други не би говорили како се само грлимо и љубимо, а инвестиције стижу из других земаља“, рекао је Николић.
Он је указао и на одличан однос који Русија гаји са Кином, тако да ће тај троугао обухватити велики део света. Не спорећи да је у односу на Русију, највећу земљу света, и Кину, најмногољуднију, Србија немерљиво мања, Николић је пренео недвосмислен и јасно исказан став Рогозина да је наша земља ипак драгоцен партнер и Русији и Кини.
Николић је поновио да су односи са Русијом кроз векове пријатељски, а са другима градимо односе поштовања. Али и додао: „Не мора нас свако да воли, а ни ми друге. Ми морамо да се поштујемо и да сарађујемо“.
„То што ми и Руси између себе осећамо ниједна администрација не може да поквари“, тврди Николић.
На питање Спутњика зашто онда причају о лошем утицају Русије на Балкану, Николић каже да је то зато што је другачији него онај који би имао Запад. Ако вам је сопствени став мерило, онда вам ничији други није исправан, приметио је донедавни председник Србије. А Запад ако хоће искреније да сарађује са Србијом, мора да буде много искренији, оценио је он.
Николић је потврдио да је са Рогозином разговарао и о руском хуманитарном центру у Нишу који је, како је додао, са четири запослена, који су сви пред пензијом, двоје-троје ватрогасних кола и два пса, постао некакав камен спотицања због тога да ли треба да добију дипломатски статус: „И као председник сам мислио да треба да добију такав статус, али то не зависи од председника државе него од владе“.
Николић је подсетио на потпуно другачију ситуацију према припадницима НАТО-а, којима је обезбеђено да пролазе кроз Србију, да имају дипломатски статус, да их нико не задржава, да носе своје оружје, да не морају да најаве и пријаве кад пролазе кроз Србију.
„Овде се, као, прави нека вага хоће ли Србија да слуша до краја налоге са Запада или не. Ја мислим да Србија има своје интересе, и у њих убрајам руски хуманитарни центар. И Србија цени то што Русија досад није инсистирала на дипломатском статусу да не би укинула центар“, нагласио је Николић.
„Долази жарко лето. Онда гледамо у небо да ли ће стићи руски авиони, руски хеликоптери, помоћ, а чим то прође, ми размишљамо да ли ћемо да наљутимо некога ако добију дипломатски статус. Шта то значи дипломатски статус? Има га на стотине запослених у Србији који крећу било где у свет“, сликовит је био Николић.
Он сматра да је бесмислено инсистирање западних сила да Србија има један однос према Западу а други према Русији. „Србија мора да има истоветан однос према свима“, закључио је председник Националног савета за сарадњу са Русијом и Кином.
