Србија је у геополитичком смислу тачка сретања, окупљања и отворених шанси за разговоре и НАТО-а и ОДКБ-а, и Немачке и Турске, и Албаније и Мађарске… Најновији повод за такву улогу јесте инаугурација председника Александра Вучића. Да Србије нема — требало би је измислити!
Ово за Спутњик тврди искусни дипломата Владислав Јовановић, који објашњава је да светски поредак који је био формиран после Хладног рата на бази силе интервенционизма и диктирања политичке, економске и друге воље свима другима — на измаку:
„Формира се нови глобални поредак који има пуно кризних тачака и који не може да задовољи снаге које губе ранију премоћ. А опет, отежава се стабилизовање нових утицајних земаља и региона који траже већу једнакост и правичност у расподели моћи, па и светских богатстава“, уочава Јовановић.
Поводом чињенице да ће данас у Београду бити више сукобљених страна, па и припадници НАТО-а и ОДКБ-а, Јовановић додаје да је Србија неутрална држава, није никоме претња и на неки начин представља зрачак могућности да би и друге земље, средње и мале, могле боље да прођу ако би се одлучиле на афирмисање своје независности и суверенитета, уместо што се стављају под скуте неких војних организација и великих сила.
„И са те стране је ово шанса и за Србију и за друге. Охрабривање наде и могућности да је и тај такозвани трећи пут могућ, што значи пут ван блоковских и регионалних удруживања. Нарочито пут ван војних организација које имају хегемонистичке или освајачке намере и претензије у односу на своје суседство, па и против других противника“, сугерише Јовановић за Спутњик.
То је и шанса, напомиње овај дипломата, за веома удаљене велике силе које у овом тренутку практично немају плодотворних контаката да за тренутак застану и виде да је свет могуће уређивати на други начин.
Нови ветрови дувају
„Да се послужим некадашњом девизом једног британског политичара — нови ветрови дувају. У овом случају тешко је говорити о дувању таквих ветрова у целој Европи, јер је обрнут случај, али чињеница је да се афирмише једна земља која показује да је могуће одржати своју сопственост и независност у најтежим могућим условима који су садашњи и да још буде пожељно место за окупљање и антагонизирајућих страна и земаља и војних савеза“, подвлачи Јовановић.
Спољнополитички приоритет Србије, према мишљењу Драгана Ђукановића из Центра за спољну политику, јесте улазак у Европску унију, али да захваљујући јако сложеном стратешком положају она успева да на одређени начин држи еквидистанцу или јако добре односе и са Истоком и са Западом.
„Свакако и да ово присуство на инаугурацији потврђује колико је широк спектар актера са којима Србија сарађује. У наредном периоду свакако ће много тога завити како ће ићи глобални односи између Истока и Запада у вези са појединим европским кризама и разним другим кризама које се могу појавити“, констатује Ђукановић.
Зато је, додаје он, веома значајно видети како ће ти поједини токови ићи и да ли ће се тај јаз између Истока и Запада продубљивати или ће се барем смањивати, па да Србија у том смислу постане и остане додатно значајан актер.
Шта то беше међународно право
„Морамо имати у виду да поједини актери на подручју Западног Балкана попут НАТО-а ипак јачају, поред тога што се рецимо и Кина појављује са све значајнијим инвестиционим фондовима и улагањима и поред тога што постоје и други актери попут Руске Федерације, Турске и тако даље“, наводи Ђукановић.
Оваква улога Србије, поручује Владислав Јовановић, јесте сама по себи позитивна, а могло би да има позитивне последице и шире.
„Како за Србију тако и за стабилизацију међународних односа и реафирмацију међународног права које је сад у запећку, које практично не постоји или га више нико не помиње. Јер моћ силе једини је језик који се сада диктира из правца земље, односно велике силе која је до скора имала апсолутну доминацију у свету, а сад је у осипању и у осеци, што је јако много нервира и делује прилично непромишљено, по неки пут и ирационално“, закључује Јовановић.
