„Грузија је најстарија држава са најстаријом културом… можда би требало да мислимо о томе, да је Грузија најстарија монархија… Уз божју помоћ нас је чувао цар. У данашњем свету има много примера када монарх царује, али не управља. То се зове уставна монархија. Она држави доноси мир“, рекао је патријарх Илија прошле недеље током службе у Катедралном сабору у Тбилисију.
Према његовим речима, прелазак на уставну монархију неће се десити данас или сутра, већ је потребно анализирати прошлост, садашњост и будућност Грузије.
Садашњост Републике Грузије не изгледа нимало ружичасто. У овом тренутку држава се налази у великој економској и политичкој кризи: председник и владајућа партија су у сукобу, што изазива напетост у друштву, Устав је подвргнут сталним променама. Присталице монархије убеђују народ да би држава била стабилнија када би имали цара уместо председника. Монарх је стална институција, код Грузина чак и „божанска“, и сматрају да би „посланик божји“ сигурно био бољи од председника какав је на пример био Михаил Сакашвили.
Међу наследницима царске династије Багратион, пре свих је Нугзара Багратиони Грузински. Наследник ће бити његов унук и кумче грузијског патријарха Георгиј Багратион, који има само 6 година. Георгиј Багратион је дете рођено у династичком браку Ане, кћерке Нугзара Багратиона Грузинског, и представника друге гране владајуће династије Давида Багратиона Мухранелија.
Грузијски историчар Георгиј Отхмезури сматра да је, пре него што се уведе уставна монархија, потребно васпитати будућег цара у духу грузијских традиција.
„То је идеја будућности. Она би могла да буде реализована кроз 25 година, не пре. Међутим, сама идеја је привлачна. Грузијски народ, посебно омладина, слабо зна своју историју. Наши цареви су увек представљали јединство и слободу Грузије. Они су се увек борили за њу и увек били спремни да се жртвују за свој народ“, сматра историчар.
Владајућа партија „Грузијски сан“ прихватила је монархистичку идеју. Ако ништа друго, онда због тога што нису смели да увреде патријарха који се сматра најомиљенијом личношћу у држави. Осим тога, с обзиром да је владајућа коалиција у непријатељству са председником Георгијем Маргвелашвилијем, то им је идеална прилика да га потпуно елиминишу, а ни покушај да се скрене пажња са животно важних ствари у држави, није одиграла последњу улогу. Власт намерава да ту тему стави на јавну дискусију, а ни референдум није искључен.
Са друге стране, парламентарна опозиција је у већини против те идеје и сматра је „застарелом формом владања“. Постоји наравно и озбиљно питање, од којег новца ће монарх и његов двор живети? Већ су израчунати трошкови царске породице — око пет милиона долара.
Велико питање је да ли су савремени Грузини у дубини душе загрејани за монархију, али због великог поштовања према патријарху, чије речи сви без поговора слушају и поштују, велики део становништа би могао да гласа за обнову царства.
Историја грузијског царства сеже у далеку прошлост. Династија Багратион је најстарија православна династија која је државом владала од 1008. до 1801. године, до уласка државе у руску монархију. Чланови царске породице Багратион били су насилно пресељени у Русију. Осим у Русији, многи чланови породице живе у Шпанији и другим европским државама.
Интересантно је да се, након што је Грузија изгубила царску традицију, породица Багратион прославила у Русији. Генерал Петар Багратион био је херој рата против Наполеона 1812. године. Његов брат генерал Роман познат је по томе што је за време руско-иранског рата 1827. године први ушао у Јереван. Унук Романа Багратиона Дмитриј за време Првог светског рата командовао је познатом „Дивљом дивизијом“, а 1918. године прешао је на страну Црвене армије.
Треба рећи да ово није први пут да грузијски патријарх Илија Други излази са том идејом. Он је и пре десет година предлагао да се обнови монархија, када се на челу државе налазио непопуларни Михаил Сакашвили. Међутим, тада идеја није била прихваћена. И бивши председник Едуард Шеварнадзе је говорио да је успостављање монархије било у игри још 1992. године, након распада СССР-а и проглашења независности Грузије. Међутим, „у Грузији је била изгубљена традиција монархије и нама би било тешко да нађемо престолонаследника са ауторитетом“, писали су медији.
Можда Грузија у овом тренутку није спремна за уставну монархију, али у будућности то питање може бити врло озбиљно размотрено. Први корак је направљен.
