Поред Бекића, оптужби су правоснажно ослобођени и Зоран Томашевић и Ивана Поповић, пошто је Апелациони суд потврдио првостепену пресуду Специјалног суда у Београду из октобра прошле године.
Овај процес, који је у јавности познат као „афера цитостатици“ или „краба“, почео је хапшењем некадашњег директора тог Института Ненада Боројевића 2009, али је Боројевић 2012. године извршио самоубиство, па је поступак против њега обустављен.
Према оцени Апелационог суда првостепени суд је правилно закључио да не постоји ниједан доказ да је Бекић, заједно са Боројевићем, био суорганизатор организоване криминалне групе, јер тужилаштво није успело да докаже постојање злочиначког плана, поделе посла, метода групе, хомогене структуре групе и конкретних радњи.
Такође, Апелациони суд је утврдио да је Специјални суд правилно закључио да током поступка није доказано да су Бекић, Поповић и Томашевић извршили продужено кривично дело примање мита.
На оптужници је најпре било осам окривљених, али је у међувремену остало њих троје.
Овом одлуком Апелационог суда одбачени су наводи тужилаштва да су лекари са Института за онкологију, од марта 2007. до краја 2009. године, представницима фармацеутских кућа према договору унапред давали податке о потрошњи цитостатика, као и о планираним поступцима јавних набавки.
Такође им се на терет стављала повећана потрошња цитостатика одређених фармацеутских кућа.
Лекари су, према тим оптужбама, заузврат од фармацеутских компанија добијали новац, али су те сумње остале недоказане.
