Та мрежа делује некада јавно, а некада тајно, а како би се остварили што већи утицај и зарада, повезивање се врши пре свега на највишим нивоима, финансирањем странака и изборних кампања, улажући подједнако и у власт и у опозицију, не остављајући простор за ризик да посао буде угрожен уколико се власт промени.
И мада су истраге о фармако-мафији веома скупе, неколико откривених афера доказало је да велике фармацеутске куће подмићују политичаре и лекаре широм света.
Последице утицаја фармацеутског лобија видљиве су од најједноставнијих примера — преписивања лекова одређених произвођача, продаје препарата по већим ценама од реалне, добијања дозволе за регистрацију препарата, па до дистрибуирања нерегистрованих, непроверених медикамената испод шалтера апотека.
Фармацеутско тржиште цвета омогућавајући богаћење на рачун обичних људи којима се пласирају препарати за које се само претпоставља да нису штетни, од разних витамина и додатака исхрани до лекова и вакцина.
Широка употреба антибиотика и преписивање препарата сумњиве садржине довели су до тога да у свету годишње умре 100.000 људи, док 2 милиона добије тешка обољења.
У Србији годишњи обрт 700 милиона евра
Велика афера „Краба“ која је била актуелна пре неколико година, када су притворени лекари Института за онкологију и радиологију, доказала је да и српско здравство није имуно на утицај фармацеутских гиганата.
„Чињеница је да су лекови неизоставан и неизбежан вид терапије многих болести. Самим тим, лекари су у сталном контакту са представницима фармацеутских компанија које производе те лекове, па је јасно да долази до ситуација које омогућавају постојање конфликта интереса, односно утицаја на лекаре који користе чешће неке лекове одређених компанија него неке друге, иако чак не постоји ни нека терапеутска индикација“, оцењује за Спутњик председник удружења „Лекари против корупције“ Драшко Карађиновић.
Он истиче да су на мети притисака фармако-лобија често и фармацеути, односно апотекари.
„Пре неколико година, фармацеутске компаније почастиле су ’Апотекарске установе‘ атрактивним аранжманом када је више од 100 фармацеута из ’Апотекарских установа‘ отишло у Бразил на неки конгрес“, подсећа Карађиновић.
На фармацеутском тржишту у Србији годишње се обрне око 700 милиона евра, а од тога се увезе лекова у износу од 400 милиона евра. Огроман финансијски улог и интерес подлога је за стварање тесне и велике спреге између свих играча у ланцу фармаколошке индустрије.
„Притисак се врши и на чланове парламента и владе. Рецимо у Србији је присутно гашење домаће производње одређених лекова и медицинских препарата. Најбољи пример је државна компанија ’Галеника‘, која је некада снабдевала 80 одсто тржишта, а сада је у стечају и има обавезе према повериоцима у износу од 200 милиона евра. Дакле, сасвим је могуће да се домаћа производња угасила како би се отворио пут увозу, што наравно није било изводљиво без неких одређених политичких утицаја и деловања политичких кругова“, објашњава Карађиновић.
Топ-10 светских фармаколошких гиганата
Часопис „Форбс“ објавио је листу Топ-10 фармацеутских компанија на основу продаје, профита, активе и тржишне вредности. На првом месту је глобални гигант „Џонсон енд Џонсон“ са продајом од 74,2 милијарде америчких долара и профитом од 16,3 милијарде.
На другом месту је „Фајзер“, са профитом од 9,1 милијарду и тржишном вредношћу од 211,7 милијарди. Профит швајцарског „Новартиса“ је 10,1 милијарду, а тржишна вредност 272,6 милијарди, и то га ставља не треће место.
За њима следе „Рош холдинг“, на петом месту је „Мерк и Ко“.
На шестом је „Санофи“ и од седмог до 10 места су „Глаксо Смит Клајн“, „Астра Зенека“, „Ели Лили и Ко“ и „АббВие“.
Сива еминенција новог светског поретка
Постојање невидљиве и тешко доказиве спреге која функционише на глобалном нивоу и у коју су умешани политачари, фармацеути и лекари отворила је пут бројним теоријама завере. Од поставке да су многе тешке болести, укључујући сиду и рак, измишљене и вештачки створене, до теорије да је заправо фармацеутски лоби сива еминенција новог светског поретка.
Заговорници ове тезе позивају се на случај „Рокфелер“.
Познато је да је двадесетих година 20. века породица Рокфелер финансирала фармацеутску компанију „И. Г. Фарбен“ која се пред Други светски рат удружила са швајцарским конгломератом „Базел ИГ“. Компанија „Фарбен“ наводно је финансирала Адолфа Хитлера и одржавала „добре везе“ са њим.
Након рата, баш због те чињенице, конгломерат је разбијен, а од компанија које су од њега настале у међувремену су формирани „Бајер“ и швајцарски „Новартис“.
Верује се да су огранци тих компанија данас вишеструко повезани, како међусобно тако и са полугама власти у неколико најјачих европских држава.
