Он очекује да се одмах након формирања српске владе организује узајамна посета два министра, његова Србији, а српског министра Вулина Црној Гори.
Недавна изјава потпредседника Владе Русије Дмитрије Рогозина да је улазак Црне Горе у НАТО уперен директно против Србије, а не против Русије, у ствари је била „више порука Србији, него Црној Гори“, рекао је Бошковић у интервјуу за Танјуг, непосредно уочи одласка на састанак НАТО, први од како је Црна Гора постала чланица Алијансе.
Он истиче да овакву изјаву Русије не може да оправда, нити да схвати, и да је црногорско чланство у НАТО-у од најбољег интереса за саму Русију ако су Русији интерес мир и стабилност на Балкану.
„А ако нису, онда заиста не видим зашто бисмо уопште узимали у разматрање њихов интерес“, каже он и додаје да се нада да ће „они у наредном периоду схватити да ово што смо ми урадили апсолутно није против интереса Русије и да ћемо ове односе, који су сада на најгорем могућем нивоу, подићи у наредном периоду“.
Бошковић такође сматра да је „интерес Србије да буде део Северноатлантског савеза“ и да је „пут ка Европској унији значајно олакшан претходним учлањењем у Северноатлантски савез“.
„Сведоци смо да у Србији не постоје недоумице о томе да ли су европске интеграције приоритет земље. Дакле, и од власти и од великог дела опозиције видимо да су опредељени ка европским интеграцијама, али смо исто тако сведоци да европске интеграције тешко могу доћи без претходних евроатлантских интеграција. То свакако нећете чути са било које адресе, а ја бих волео да ме демантују и да то буде један модел који ће негде за касније бити могућ“, каже Бошковић и додаје:
„Лекције из прошлости су нас научиле да неутралност није баш опција“.
Он додаје да је уласком Црне Горе у Северноатлантски војни савез, почетком овог месеца, стављена тачка на евентуалне територијалне претензије у региону на ову државу.
„Испуњавањем овог спољнополитичког приоритета смо остварили највиталнији државни интерес Црне Горе, а то је да смо обезбедили мир и стабилност за Црну Гору, за њене грађане. Тиме доприносимо миру и стабилности региона и на тај начин обезбеђујемо непроменљивост граница Црне Горе у, надам се, једном заиста дугом периоду“, каже Бошковић.
На питање да ли је чланство у НАТО-у довољна гаранција за то у случају да дође до реализације неких геополитичких интереса, попут пројекта „Велике Албаније“, Бошковић одговара:
„Управо црногорска интеграција у НАТО ставља печат на све великодржавне пројекте на Балкану, који су укључивали Црну Гору. Било да је реч о великоалбанском пројекту, великосрпском или било којем другом пројекту“, каже он и додаје да је „будућност у евроатлантским интеграцијама, не само кад је Црна Гора у питању, већ и комплетан регион Западног Балкана“.
На питање да ли би у неким деликатним интервенцијама НАТО-а, рецимо на Косову, Црна Гора преиспитала своје учешће и евентуално рекла „не“, Предраг Бошковић нема дилему:
„У договору са нашим савезницима бисмо свакако, у било којој варијанти, учествовали у било којој акцији коју НАТО дефинише као заједнички договор свих 29 чланица. Било да је то Косово, било да је то неки други део на земаљској кугли, без обзира на наше унутрашње политичке прилике“, јасан је Бошковић.
Он додаје да Црна Гора мора бити „кредибилан партнер како би очекивали с друге стране, у случају напада на Црну Гору, да и они нас заштите у том случају“.
