Кустурица је на радионици „Савремена литература и кинематографија“ истакао да се то дешава због тога што ниједан од родова уметности није више довољан кад се издвоји и кад делује сам у било којој форми.
„Идеја о блискости различитих родова у уметности никад није била извеснија и присутнија, али најчешће погрешна. Уврежена истина о томе да су литература и филм заправо рођаци, доказано није тачна“, рекао је Кустурица на радионици у Андрићевом институту.
Прослављени режисер је додао да је италијански писац Ђан Карло ди Каталдо, гост радионице, на најбољи начин изразио блискост два медија која су крајње удаљена.
„Он је писац успешног романа, који се претворио у успешни филм“, рекао је Кустурица.
Он је подсетио да је идеја Андрићграда у времену када је он грађен и кад је изграђен, подстакнута потребом не само да увелича лик Иве Андрића, него да све што се у савременој и класичној уметности дешава, нађе своје место под одређеним именом.
Италијански писац Ђанкарло ди Каталдо рекао је да се на радионици разговарало о томе како се прелази са књиге на филм, а затим и на тв серију, шта се заради том приликом, а шта се изгуби.
„Закључили смо да су то различити језици, али ако један, ове друге добро тумачи, може доћи до добрих резултата“, истакао је Каталдо.
Он је навео да их је Кустурица провоцирао са тим куда ходи данашњи филм и да је закључено да су се умешале нове технологије, да ће се долазећи ризик умешати у причу.
„Млади људи које уједињује жеља да упознају шта је историја филма и приказују старе филмове, наша су нада за све“, рекао је Каталдо.
Режисер Лоренцо Миљони оценио је да ће будућност доносити сужен простор и сужену слободу.
„Приповедање је оно што нам је потребно, два тома не чине свет, него чине приче које причају та два тома један другом и зато способност очувања приповедања носи веру у будућност“, додао је Миљони.
