Огроман притисак се у последње време ставља на руске спортисте, мноштво их је приморано да се одрекну руске заставе и појављују индивидуално на такмичењима.
„Гледајући српску заставу пала ми је на памет идеја. Зашто се руски спортисти не би представљали под заставом Србије, с обзиром да српска тробојка у великој мери подсећа на руску заставу“, кроз шалу прича бивша олимпијска шампионка у брзом клизању и посланица Државне думе Русије Светлана Журова.
Руку на срце, све што се дешава у вези са руским спортистима је уско повезано са политиком, Русију кажњавају, а спортисте приморавају да се такмиче под неутралном заставом. Чим крену варнице у политици, дупли стандарди се преливају и на спорт, и то је очигледно, објашњава Журова у разговору за Спутњик.
„Сећам се, још пре било каквих извештаја о допинзима, пре санкција, још на самом почетку, ја сам наслућивала да ће руске спортисте сатерати уза зид, те да ће их приморати да се такмиче без националних одличја. Чак сам и рекла да ће спортисте једноставно казнити“, рекла је бивша олимпијска првакиња.
Како каже, Русија никада није говорила да се неће борити против допинга, штавише, веома је активно почела да ради све што се од ње тражи, али стизало је све више и више тих захтева да човек у једном тренутку не зна шта више треба да уради како би задовољио критеријуме западних земаља.
„Наравно да је у том случају потребно окренути се себи и очувању сопствене традиције. Наравно да допингу није место у спорту. Међутим, та криза која се догодила оставила је трагове на све спортисте широм света, јер ако се ово догодило са Русијом, то значи да се иста ствар може догодити и са било којом другом земљом“, истиче Журова.
Допинг се, наставља она, не користи само у Русији, не треба генерализовати. Ни у једној земљи не постоји случај да се допинг користио на нивоу државе, а тако је и у Русији. То су увек појединци који желе да победе, све се ради изузетно тајно, конкуренција је велика, немогуће би то било сакрити. То би било могуће у неким затвореним земљама, чији спортисти учествују искључиво на олимпијским играма и то једном у четири године, а не у земљи која преко целе године организује спортска такмичења и чији спортисти учествују на манифестацијама широм света.
Руска спортисткиња, која је своју такмичарску каријеру започела још 1989. године, а своју олимпијску медаљу освојила 2006. године, као мајка једног детета, након повлачења из спорта се окренула политици, прикључила се партији „Јединствена Русија“ и сада је посланица Државне думе Руске Федерације.
У Београд је допутовала како би учествовала на конференцији „Београдски стратешки дијалог“ на тему „Нова међународна реалност — изазови и перспективе“, која је окупила велики број угледних дипломата, политичара, новинара, као и стручњака из области међународних односа и безбедносне политике из Србије, Европске уније и Руске Федерације.
С тим у вези она подсећа да је Русија стратешки партнер Србије и поручује да се партнери и пријатељи не мењају, Србија и Русија су сличне по томе, као и по томе што не потцењују непријатеље, него се труде да их поштују и оправдају.
„То што имамо своје мишљење не значи да не поштујемо Европу или Америку, да не ценимо њихове погледе. Ми само кажемо да нама не треба наметати једнополарни свет. И у самој Европи има толико земаља са својим традицијама и друкчијим мишљењима, а политичари то не узимају у обзир. Зато је дијалог међупартијски простор где ми износимо своје мишљење.
Међутим, иза сваке политике увек иде економија и стандард људи може да падне зато што политичари покушавају да разједине све те земље. Зато Србија веома паметно настоји да задржи свог стратешког партнера Русију, схватајући да на њу увек може да се ослони“, истиче она.
Самим тим, каже, то што се догодило са Црном Гором, која се прикључила НАТО-у, само потврђује да Северноатлантска алијанса и САД газе своја обећања дата још раније да се неће ширити ка Истоку.
Када је реч о односима Русије и Запада, Журова наводи да су многобројни политичари који долазе у посету Москви сличног мишљења као и представници Русије, а то је да свака земља треба да има право на сопствено мишљење, и тај став не би требало да утиче на политику и безбедност, али ни на економију.
Осврнула се и на питање безбедности у Европи, рекавши да је крајње време да се све земље уједине у борби против тероризма, јер су нас минули терористички напади све засенили својом окрутношћу.
„Човек престаје да буде срећан када се нечег плаши, а Европљани, као једни од најсрећнијих људи, по том питању се мењају, то је за њих нешто ново и необично и онемогућава им нормалан живот“, објашњава руска посланица.
„Зато смо и дошли на конференцију, како бисмо дали сигнал људима да сви ти процеси који се дешавају у Европи не треба да изазивају страх људи од Русије или Србије. Не треба се плашити земаља које имају другачије мишљење од званичника у Бриселу или Вашингтону, већ тероризма“, закључује Журова.
