Више од две деценије прошло је од завршетка грађанског рата у Босни и Херцеговини, а ту бившу југословенску републику још раздиру неразрешени сукоби. Старе ране никако да зацеле, сваке године пред обележавање годишњице догађаја у Сребреници страсти на свим босанским странама разбуктају се, а управо у јулу, када се обележава годишњица догађаја у Сребреници, показују се све слабости БиХ као државе, никада до краја недовршене, никада неконституисане до краја.
У тренутку када ове године буде обележавана годишњица догађаја у Сребреници, у Бањалуци ће покрет Заветници организовати скуп подршке генералу Ратку Младићу. Атмосфера је већ подгрејана одлуком Уставног суда БиХ о државним празницима у корист федерације БиХ, а против захтева Републике Српске, а такође и распадом коалиције између Бакира Изетбеговића и Фахрудина Радончића. Политичка криза ускоро би могла да кулминира.
Александар Врањеш са бањалучког Факултета политичких наука каже да је Босна отпочетка конституисана на погрешним основама, јер су сва три конститутивна народа од Босне имала другачија очекивања. Ту је, наравно, и међународни утицај, то јест притисци међународне заједнице који су престали зато што им се у једном тренутку успротивила Република Српска.
То је БиХ увело у својеврсну пат позицију која показује БиХ не функционише ни на једном нивоу.
„Не функционише зато што РС нема намеру да буде иницијатор измена Устава, нити на политичком и економском систему да би нешто унапредила, Бошњаци очекују да ће завртање руку да се настави и да ће Срби коначно да поклекну и да ће РС да нестане, а Хрвати очекују да ће се нешто десити у том расплету. И у том очекивању силне године пролазе и ништа се не дешава“, сматра Врањеш.
Република БиХ нестала је у Дејтону, објашњава Врањеш, а повлачење континуитета између садашње државе и „Алијине Босне“ показатељ је, према његовим речима, да бошњачки политички лидери не виде РС ни као партнера, ни као фактор, ни као некога са ким треба да се разговара. РС се третира као препрека коју треба прескочити, каже Врањеш.
„У таквој општој атмосфери не може се очекивати да се нађе консензус ни око много једноставнијег питања као што је Сребреница. Сребреница је једна од медијски најистуренијих тема на међународном плану. Сребреница је подигнута на ниво архетипа, на ниво ахајског мита који је конститутивни мит у бошњачкој етногенези. Они су Сребреницу подигли изнад самог догађаја у рату“, каже Врањеш.
Република Српска, према Врањешовим речима, Сребреницу не жели да поставља на тај начин, већ да се Сребреница испита са свих научних аспеката.
„Дуго је председник Додик тражио да се формира комисија која ће испитати све што се тамо десило. Не, то уопште није циљ Сарајева. Сарајево хоће да направи од тога мит који нико не може да оспорава. Безброј пута смо видели покушаје да се уведу закони о забрани негирања геноцида само да би се довело у ситуацију да више никада не преиспитује шта се десило у Сребреници“, каже Врањеш.
Међународном фактору то одговара, наставља Врањеш.
„Кроз све ове године приметили смо да међународни фактор и те како жели да заврши причу о Сребреници, па се стиче утисак да не жели да више ико нешто истражује јер можда би се могла открити и њихова улога у свему томе“, објашњава он.
Сви желе да произведу мит о, како каже, ултимативној кривици, не само РС, већ и свих Срба, што се може видети кроз приче да су за Сребреницу одговорни и Срби са других страна, не само из РС. Ударању данге српском народу, како Врањеш каже, због догађаја у Сребреници у лето 1995, РС се одупире на начин на који може.
У оваквим околностима, као гром из ведра неба звучала је изјава Фахрудина Радончића, дојучерашњег Изетбеговићевог коалиционог партнера, који је рекао да ће у једном тренутку морати на видело да изађе одговорност породице Изетбеговић поводом догађаја у Сребреници.
„То сам схватио као један коначни начин да неко проговори и каже — станите људи, једно је мит, око чега ће се сви Бошњаци света идентификовати, удружити, који ће служити да ојача наш ентитет. То је једна ствар. Али коначно је неко у Сарајеву проговорио да можда постоји и одговорност неког другог; да можда постоје и неке друге чињенице и да се то више не може гурати под тепих“, каже Врањеш и додаје да је најлакше говорити да су Срби негатори злочина и неко ко је починио злочине и омаловажавати их.
Изгледа да се фокус са Срба и РС као искључивих криваца за Сребреницу помера, каже Врањеш, и не би требало да се зачудимо ако у наредном периоду сазнамо шта се у Сребреници заиста догодило, из Бошњачког угла, и да ли је Алија Изетбеговић жртвовао Сребреницу по налогу Американаца како би се покренуло НАТО бомбардовање. Ту, можда, каже Врањеш, лежи и истина.
Да консензус у БиХ не постоји ни око једног питања, Врањеш показује на примеру одлуке Уставног суда БиХ од 6. јула 2017.
„Уставни суд је на два празника показао потпуно другачије аршине и показао да Уставни суд БиХ Србе третира као грађане другог реда, а не као конститутивни народ. То се показало и кроз изјаву Бакира Изетбеговића да је све то у складу са континуитетом републике БиХ“, каже Врањеш.
