Само од Нове године уговорено је 11 инвестиција, чијом реализацијом ће бити отворено 4.500 радних места, казао је председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж на презентацији најновиjeг броја часописа „Макроекономске анализе и трендови“ (МАТ).
Навео је и да Србија тренутно преговара са страним компанијама о 53 инвестициона пројекта који би требало да донесу 1,3 милијарде евра инвестиција и 30.000 потенцијалних радних места.
Према подацима Конференције УН за трговину и развој (УНКТАД) управо објављеним у Светском извештају о инвестицијама у 2016. години, укупна вредност прилива страних директних инвестиција (СДИ) у Србији била је у складу са светским трендом. Смањене су два одсто у односу на годину раније, са 2,34 милијарде долара на 2,29 милијарди долара, односно две милијарде евра. То је Србију, после Румуније, најбоље позиционирало у региону.
Уредник портала „Макроекономија“ Мирослав Здравковић наводи да је Србија у прошлогодишњем приливу инвестиција, као и у одливу, заузела 64. место у свету, с тим што је одлив смањен 8,9 одсто, са 1,59 милијарди долара на 1,45 милијарде долара, односно 1,27 милијарди евра.
Економисти указују на то да је за стабилан и дугорочан раст српске економије неопходан устаљен годишњи прилив директних страних инвестиција од најмање 1,6 милијарди евра. Чињеница је, међутим, да добар број њих мисли да нису сви ефекти СДИ тако позитивни као што се често може чути у јавности.
„Уколико се прилив који је остварен по основу улагања нерезидената у Србију умањи за одливе које смо имали по основу расхода од СДИ, чисти нето прилив по основу СДИ нерезидената у Србију у 2016. износио је 415,9 милиона евра“, наведено је часопису МАТ представљеном још у фебруару.
Уз то, страни инвеститори су у 2016. драстично повећали такозвана „међукомпанијска задуживања“, чак 42 одсто у односу на 2015. на 737 милиона евра. Мотив за те међукомпанијске позајмице је, како објашњавају економисти, избегавање пореза. Када се отплаћује кредит, то се књижи као трошак и не опорезује се, док се приликом исплате дивиденде наплаћује порез на добит од 15 одсто.
„Избегавају плаћање пореза на добит, дају минималне плате, таксе су мале или не постоје, узимају огромне субвенције, а радничка права која и те како поштују у својој земљи овде грубо крше“, каже за Спутњик консултант малих акционара Бранко Павловић.
И економиста Млађен Ковачевић је мишљења да се значај страних директних инвестиција преувеличава. Међу првих десет извозника у нашој земљи, чак је девет страних компанија, све оне имају велику увозну компоненту, тако да је њихова додата вредност прилично ниска. Када се томе дода да велики део профита изнесу у иностранство и врате централама, поставља се оправдано питање колики је њихов стварни ефекат у Србији, истиче Ковачевић.
Подаци су, међутим, показали и да је Србија захваљујући СДИ у 2015. години створила 10.631 радно место, што је 108 одсто више него годину пре.
Према званичним статистичким подацима, у Србији послују 2.624 стране фирме које запошљавају 198.797 људи.
За подстицање директних инвестиција у буџету за 2017. годину као бесповратна помоћ планирано је 11 милијарди динара и још 400 милиона динара за снимање филмова, што је за 900 милиона динара мање него 2016.
Према подацима Министарства привреде, од 1. априла 2014. до краја 2016. године, држава je потписала да ће са 156,72 милиона евра помоћи 40 пројеката, у које ће бити инвестирано 637 милиона евра. Нови послови које уз помоћ државе готово у 98 одсто случајева покрећу страни инвеститори треба да створе још готово 25.000 радних места. До сада је потписано 37 уговора, а у 2017. се очекује завршетак најмање шест пројеката који ће запослити 2.570 људи.
А како рече Чадеж, само од Нове године уговорено је 11 инвестиција чијом реализацијом ће бити отворено 4.500 радних места, а преговара се са страним компанијама о 53 инвестициона пројекта.
И мада ће велика већина теоретичара економије рећи да се нисмо баш усрећили са страним инвестицијама јер су нас неке коштале и више него што су дале, велика већина транзиционих губитника сигурно ће потврдити да је сигурна плата далеко боља од никакве. Они који се још воде као запослени у „Гоши" то најбоље знају.
Поједини медији су пре месец дана, позивајући се на податке Националне службе за запошљавање (НЗС), пренели да је скоро три четвртине радника запослених у фирмама које су примиле државне субвенције у периоду од 2011. до 2013, добило отказ кад су те субвенције истекле.
Из Националне службе су објаснили да послодавци углавном поштују уговорне обавезе, а да када то није случај НСЗ тражи повраћај средстава додељених за субвенције.
Аналитичар Економског института Иван Николић пак нема дилему да се наш привредни напредак заснива пре свега на извозу који су донеле те стране инвестиције. Ми бисмо, каже он, волели да су овде дошле заиста неке звучне мултинационалне компаније, поготово у неким секторима који доносе велику додату вредност, али то није био случај само са Србијом, него са целим регионом.
На питање у којој мери стране инвестиције заиста значе спас за људе који су лоше прошли после углавном неуспешних приватизација наших фирми, Николић напомиње да у последњих годину-две дана имамо значајан пораст запослених.
„И то се свакако дугује активностима тих страних инвеститора“, каже овај економиста.
Он подсећа да од 2015. године, када је донет нови Закон о улагањима, Србија једнако третира и домаће и стране инвеститоре, што претходно није био случај.
„Па опет нема битнијих домаћих инвестиција. Поготово озбиљнијих улагања у индустријски сектор која захтевају велики новац, технологију, тржиште где ћете то пласирати. Нажалост, домаћи инвеститори то тешко могу да понуде“, каже Николић.
Домаћа улагања су, сматра он, ограничена на малу и средњу производњу.
„Није реално очекивати од домаћег инвеститора ни у неком средњем року да овде уложи стотине милиона и запосли хиљаде људи. Једноставно не постоји капацитет“, закључује Николић за Спутњик.
А док држава не изађе са, како се то каже, транспарентним подацима и досадашњим ефектима подстицаја којима су привлачени страни инвеститори, нагађања ће, па и различите оцене, колати медијима.
Таква једна анализа би, уосталом, била од користи и као путоказ за изналажење бољих решења за будућност, сагласан је и Николић.
