Нема више рокенрола, рекли би припадници нешто старијих генерација који су навикли на тврђи звук гитаре. Међутим, као и све културне појаве, рокенрол се мења са годинама, те му не треба замерити што се за трунку преобразио, модернизовао, на крају крајева, ускладио са временом у којем живимо. Истим путем је кренуо и руски рокенрол.
Од свима познатих бунтовничких бендова који су се широм Русије појавили осамдесетих година прошлог века, попут „Алисе“, „Кина“, „Акваријуса“, остала је само успомена на нека прелазна, транзициона времена. Изгледа да то тако и иде у друштву. Кад крену промене, револуције, културна сцена то прежваће и испљуне у виду ремек-дела. Управо се то догодило и са руским рокенролом тог времена.
Међутим, данас, када се ситуација примирила, када људи стижу да се баве и другим стварима, не размишљајући искључиво о егзистенцијалним проблемима, и рокенрол је попримио неки шаблонски оквир, а свој утицај извршила је и средина у којој обитава, пре свега музика која се сервира са Запада.
Тако је и руски рокенрол постао „електронскији“, за трунку мекши и некако „рефренаст“. Иако је све то заиста тако, једно је остало зацртано као аксиом. Руски рок је задржао оно што је одувек красило његову рок сцену — свако уво кад чује руску рок песму, зна да је она руска.
Представљамо вам неколико хитова који су обележили последњих неколико година руске рокенрол сцене. Можда ће послужити као инспирација и нашој публици, јер без ње и добри, стари српски тврди рокенрол постаће само једна лепа успомена.
