Србија је погрешила признајући Македонију под њеним уставним именом, рекао је у Атини српски министар спољних послова Ивица Дачић. Из Скопља су стигли помирљивији тонови, па Дачићев македонски колега Никола Димитров изражава жаљење због те изјаве.
Српско–македонски односи нарушени су још од када је Македонија међу првим државама признала једнострано проглашену независност Косова, а уље на ватру доливено је македонском подршком косовском захтеву за чланство у Унеско.
Српско признање Македоније под њеним уставним именом било је, према речима аналитичара из београдског Института за европске студије Стевана Гајића, од почетка проблематично због односа Београда и Атине. Грчка је, напомиње Гајић, Србији најближа балканска савезница.
„Питање Македоније увек је била кост у грлу у односима са Грчком. Сада је, можда, дошло време да се са Грчком поправе односи на уштрб македонског имена. Да је Србија принципијелна држава, ово би давно било урађено, због тога што Македонија на најдиректнији могући начин угрожава суверенитет и територијални интегритет Србије не признајући део њене територије“, каже Гајић и подсећа на ставове Скопља у погледу Косова.
Изјаву шефа српске дипломатије треба посматрати у кључу позиције Скопља према новом гласању о пријему Приштине у Унеско, које се очекује у новембру, сматра Гајић, који је мишљења да, како каже, није згорег да Србија изврши притисак на све државе које може у погледу тог, по Србију осетљивог питања.
Иако на први поглед односи Београда и Скопља имају негативан тренд, они се ипак неће погоршавати, убеђен је политички аналитичар из Скопља Бранко Ђорђевски.
„Македонију боли када се дају изјаве да је Србија погрешила што ју је признала под уставним именом. Ми смо у Македонији веома осетљиви када је то у питању и свака изјава у том погледу нас погађа“, каже Ђорђевски.
Међутим, Ђорђевски је, како каже, сигуран да односи неће ићи силазном линијом, а у прилог тој тези наводи изјаву македонског шефа дипломатије Николе Димитрова, који је на свом Фејсбук профилу дао умерену изјаву.
И догађаји на регионалном плану Ђорђевском дају наду да се односи неће погоршавати.
„Отвара се једна већа европска перспектива региона. Сведоци смо састанка у Трсту, нових инвестиција, крупни инфраструктурни пројекти су у питању. Мислим да никоме не би одговарало да политичка питања наруше економске пројекте који су најважнији за грађане овог региона“, каже Ђорђевски.
Србија се, признаје Ђорђевски, ипак у датом тренутку руководи својим интересима и процењује да јој је Грчка већи пријатељ од Македоније, посебно када је у питању Косово, питање које Србију, како каже, веома боли.
„Међутим, видећемо шта ће донети будућност. Македонски премијер Заев најавио је да ће Македонија бити уздржана када је питању гласање око евентуалног новог пријема Косова у Унеско. Ако се не варам, такав став Македоније одговара Србији“, каже Ђорђевски.
Међутим, оно што може да забрине јесте евентуална промена става македонског премијера, с обзиром на могуће притиске албанског дела македонске Владе и међународне заједнице.
„Уистину, био сам изненађен када је Заев дао изјаву да ће Македонија бити уздржана када је у питању пријем Косова у Унеско. Ипак је македонска Влада коалициона, њен опстанак зависи од става албанских партија. Када је дао изјаву пре неколико месеци, албанске партије, његови коалициони партнери одмах су рекли да неће бити у Влади која ће тако гласати. Чекам да видим хоће ли Заев остати при свом ставу. Чини ми се да то неће тако лако проћи као што говори у интервјуима и изјавама“, објашњава Ђорђевски и додаје да је сигурно да и међународни фактор, првенствено Вашингтон, жели пријем Косова у Унеско.
Ђорђевски мисли да се Београд неће одлучити на драстичан потез — повлачење признања Македоније под њеним уставним именом.
„Поред свега, мислим да политици коју Београд води није у интересу погоршање односа у региону. Ако би до тога дошло, то би значило нарушавање односа између виталних држава на Западном Балкану. Када би Србија и Македонија имале нарушене односе, то никоме не би одговарало“, закључује Ђорђевски.
Од проглашења независности, Македонија се са Грчком спори око имена. Иако у македонском Уставу стоји да је службени назив државе Република Македонија, ову бившу југословенску републику већина држава признаје под компромисним именом — Бивша југословенска република Македонија (БЈРМ).
Због македонског одбијања да у Уставу промени службено име, Грчка блокира Македонију у њеним међународним интеграцијама.
