„Више од 20 година институције на нивоу Босне и Херцеговине, поготово правосудне институције — Суд и Тужилаштво које не познаје Устав БиХ, раде на насилној надоградњи Босне и Херцеговине насилном разградњом бића Републике Српске. У том смислу је и ово део тог удруженог подухвата, уз, наравно, велику помоћ међународне заједнице и, нажалост, Уставног суда, који са три странца доноси одлуке против једног народа или два народа, или једног ентитета, и даје коначну, наводно правну форму, тим неуставним активностима. Да би извели овај свој наум, било је потребно увести у Кривични закон сваки покушај легитимног опирања таквим активностима, као што је и наш референдум“, каже Каран.
Према његовим речима, у Босни и Херцеговини неправда је, нажалост, заштићена Кривичним законодавством, а ту неправду чине управо они који су задужени за правду.
„Одговарамо за измишљено кривично дело за које се не зна ни када је почело, ни којим се радњама извршава, нити када је завршено, а посебно ко га чини, јер од девет чланова Републичке комисије четири су на оптужници, а пет није. Републичка комисија је само симбол напада те грубе силе против права једног народа, грађана и демократије, против 680.175 грађана Републике Српске који су се дрзнули да изађу на референдум“, категоричан је Каран.
Он истиче да му се чини да у овој причи посебну одговорност сносе грађани који су на референдуму гласали „за“, и са дозом ироније поручује да не зна како ће Тужилаштво ту њихову одговорност утврдити.
„Поручујемо представницима државне власти Републике Српске да чешће користе референдум, посебно у ситуацијама које су врло важне и о значајним питањима за статус Републике Српске, и посебно пренос надлежности, за коју би увек требало тражити мишљење грађана. Ми им се, с обзиром на то да имамо искуства и још трајемо као Републичка комисија, нудимо и за све будуће референдуме“, поручује Каран. На питање какви ће бити његови даљи кораци када је реч о овој оптужници, Синиша Каран каже су он и његове колеге, нажалост, увучени у процес у којем ће бити присиљени да учествују.
„Реч је о политичком процесу усмереном не само против Комисије, већ и против свих грађана Републике Српске који су изашли на референдум“, закључује Каран за Спутњик. Подсећања ради, тужилац БиХ је подигао оптужницу против Синише Карана, Драгољуба Ређића, Горана Змијаљца и Милана Петковића, који се терете да су својим деловањем и активностима, као председник и чланови Републичке комисије за спровођење референдума, омогућили реализацију активности које су противне одлуци Уставног суда БиХ у вези са спровођењем референдума у Републици Српској.
Оптужени се терете да су починили казнено дело — Неизвршење одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине, Суда Босне и Херцеговине, Дома за људска права или Европског суда за људска права. Наредба о обустави истраге издата је у случајевима Младена Иванића, Мирка Шаровића, Жељке Цвијановић и Милорада Додика, за које, како се наводи, не постоји довољно доказа да су својим радњама починили кривично дело, помагање или подстицање у наведеном делу.
