У Турској само што се завршио Светски нафтни конгрес, на коме је учествовало око 6.000 представника међународне политичке и бизнис елите, који су свету дали јасне сигнале да је Европи руски гас потребан, те да је све извеснија изградња „Северног тока 2“ и другог крака „Турског тока“, којим би се руски гас преко Турске допремао до Европе.
Поставља се питање, хоће ли Американци опет умешати прсте и покушати да покваре планове баш као што је то био случај са „Јужним током“?
Милош Здравковић, стручњак за енергетску ефикасност, каже да је свима сада већ јасно да је долазак америчког течног гаса у Европу незамислив, те да је тако нешто инжењерски немогуће одрадити.
Како је објаснио, да би се то реализовало, пре свега је потребно направити целокупну инфраструктуру која предвиђа изградњу гасовода у САД, који би повезао налазиште и луку на Атлантику, затим саградити саму луку и фабрику за прераду гаса у течно стање, након тога и целу флоту танкера који би превозили тај гас преко океана, а на крају исту ту инфраструктуру и на европској обали.
„Из тог разлога је та цела замисао немогућа, поготову када се у рачуницу стави колико би целокупна инфраструктура коштала. Амерички гас ће реално користити само Американци, или евентуално азијско-пацифичко тржиште“, истиче он.
Са друге стране, упозорава Здравковић, потражња за гасом у Европи је у порасту и очекује се да ће јој до 2020. бити потребно 120 одсто више гаса него данас, што износи око 1.150 милијарди кубних метара годишње. Међутим, иако су притисци из Вашингтона и даље прилично јаки, европској привреди је јасно да је цена америчког гаса 2,7 пута већа од цене руског, а уколико би се Европа определила за амерички гас, њена привреда би се урушила.
Социолог и доктор Слободан Рељић тренутну ситуацију на енергетском плану објашњава тиме да на Западу бизнис више не учествује у доношењу важних одлука, док код Руса и Кинеза то није случај. Русија је, како каже, некада извозила идеологију, али сада извози бизнис.
„Мења се однос снага у свету, као што је некада била ’вестернизација‘, сада је актуелна ’истернизација‘, дакле, успон Азије и пад Европе. Међутим, цео тај процес изискује велике напоре и одређене сукобе, који ће на крају те борбе определити ко ће снабдевати свет гасом. Ово јесте трусно време, а енергетика је страшно моћно средство за успостављање новог светског поретка“, наглашава.
Према Здравковићу, поједине земље Западне Европе и даље покушавају да се воде економским интересима, стога се и даље гласно чују они који подржавају идеју изградње „Северног тока 2“ упркос чињеници да се ни „Северни ток 1“ не користи у пуном капацитету.
Па чак и Турска, наставља Рељић, која има изузетно компликовано унутрашње стање, представља моћан ребус за Запад, који све више губи контролу над њом, а све због јаког лидера у фигури Реџепа Тајипа Ердогана. Стога ће се, како додаје, прогон Ердогана наставити у будућности, упркос чињеници да ће Турска постајати све важнији геополитички играч.
Говорећи о евентуалној изградњи другог крака „Турског тока“ који би преко Турске за Европу прошао кроз Србију, саговорници Спутњика кажу да би то заиста била добра ствар, иако земље попут Србије, Бугарске и Мађарске не представљају никакав економски интерес за било ког произвођача гаса, па ни за Русију, поготову ако се сагледа укупна цена изградње читаве неопходне инфраструктуре.
Стога све, како додају, зависи искључиво од политичке воље великих играча, будући да су на Старом континенту главни купци ЕУ и Турска, док мање земље треба да држе очи широм отворене, како би заграбиле макар мало колача који се ту сервира на тацни.
