Ради се о рукописној књизи под условним називом „Књига магичних враџбина“, коју су, како сматају научници, написале две особе у Енглеској у XVII веку. Књига је написана на енглеском и латинском језику, а имена аутора су непозната.
Ово је пример враџбине из књиге: „О зубобољи. Узми зуб из лобање мртваца и окачи га око врата све док бол не прође“. За лечење грчева у књизи се наводи да треба завити ногу пергаментом на којем је исписано „Gut + Gut + Egul + Getaul +“. „То ће помоћи“, наводи се у тексту.
Књига садржи препоруке за најразличитије прилике: комуницирање са духовима, љубавне завере, коцкарску срећу. Постоје и текстови ближи традиционалним религијским праксама, као што су молитве, наводи се на сајту пројекта.
Књига је скенирана и у целини постављена на интернет; корисници су замољени да је дешифрују страницу по страницу, или да је преводе додавањем текста у посебно поље на сајту или исправљањем текста који су већ унели други људи.
Дешифровање „Књиге магичних враџбина“ и неколико других књига део су пројекта „Религиозне промене 1450-1700“ (Religious Change 1450-1700), који је библиотека Њубери покренула у мају 2017. Пројекат је посвећен трансформацији европског друштва под утицајем штампе и верске реформације на прелазу из средњег века у савремено доба.
Библиотека је позвала кориснике да дешифрују и преведу још неколико књига у којима се на различите начине приказује религиозна (и читалачка) пракса у Европи тог времена. Међу њима је рукопис са записима о различитим темама из периода од XVI до XIX века (тзв. commonplace book), као и рукопис утицајног пуританског свештеника Инкриза Мезера, који је био укључен у процес вештицама из Салема.
Пројекат већ може да се сматра успешним: лист „Чикагоист“ је 6. јула објавио да је од 522 странице рукописа те три књиге већ делимично дешифровано 350, а на страницу пројекта је за две недеље дошло више људи него за годину дана на сајтове других онлајн пројеката библиотеке.
На сајту пројекта се наводи да библиотека моли кориснике да „помогну у откривању тајни ових текстова“, али је његова сврха више популаризаторска него научна. Према речима координатора пројекта Кристофера Флечера „то је одличан начин да се људима омогући да раде на овим материјалима, што им иначе никада не би било омогућено“.
Осим тога, како се испоставило, „Књига магичних враџбина“ већ је била дешифрована и коментарисана 2015. године. То је урадила историчарка Карен Берч током магистратуре на Универзитету Лојола у Чикагу. Берчова је то написала у коментарима на Фејсбук страници библиотеке Њубери и предложила да постави на сајт њиховог пројекта свој текст, али до објављивања овог чланка у јавности није добила никакав одговор.
„Како сам блесава, мислила сам: ’Тешко да ће некога заинтересовати мој превод и коментар анонимног езотеричног рукописа‘. Како сам погрешила!“, написала је она на Фејсбуку.
