Репортер престижног листа је нимало коректно анализирао Ђоковићев пут од четвороструког узастопног Гренд слем шампиона до трећег тенисера света, дохвативши се успут његовог приватног живота, односа са сарадницима, медијима.
Иако му је главно питање шта је довело до Ђоковићевог суноврата са тениског трона, кроз текст се доминантно јављају његови малициозни коментари недостојни реномеа таквог листа.
Текст Брајана Филипса преносимо у целости:
Пратим Новака Ђоковића како игра тенис више од деценије, али га никад нисам знао. Тешко га је прочитати, што је чудно, јер мали број играча изгледа толико забринуто, чак депресивно, да то нешто значи. Када мислите на Роџера Федерера или Рафаела Надала, преплави вас поплава јасних осећаја. Када мислите на Ђоковића, мозак вам зуји од противречности.
Био је, у различитим тренуцима, импулсивни кловн, који је имитирао друге играче како би засмејавао људе. Такође и иритантан, радије је глумио повреду него се борио до пораза, „спојлер“, моралиста, дијетални гуру. На неким местима је неким људима био фигура нејасног религиозног значаја. Био је политичар, прилагођавао је изјаве пред камерама, био је брижан муж и отац. Био је умирујући патријарх. Био је губитник. Био је геније. Будала.
Ђоковић је испао са Вимблдона, повукао се због повреде лакта у другом сету четвртфиналног меча са Томашом Бердихом. Не заваравајте се, његово одсуство је још само једна личност, нова контрадикторност. Кроз то, он ће током последњег викенда Ол Ингланд клаба постати већи од већине играча који су и даље ту присутни.
Тако је целе године. Ђоковића нема нигде, мистериозна је жртва нечега за шта нико није сигуран шта је. Истовремено, он је свугде, као краљ на боловању. Као питање без одговора.
Било је то пре годину дана, запамтите, Ђоковић је уживао у немилосрдном гажењу кроз мушки тенис. Освојио је четири Гренд слема у низу, шест од последњих осам. У сваком интервјуу после меча се кезио од задовољства.
Како се осећаш тамо, Новаче?
Како успеваш да изгледа тако лако, Новаче?
Када ћеш се кандидовати за председника Србије, Новаче?
Тада, када је изгледало да је незаустављив, када су људи озбиљно почели да причају о лаком обилажењу Надала и Федерера по броју ГС, нешто је кренуло ужасно лоше. Још увек није потпуно јасно шта. Али почело је прошлог лета, баш када га је Сем Квери шокирао у трећем колу Вимблдона.
То је окончало низ Гренд слемова. Изгубио је прво место на АТП ранг-листи у новембру. Изгубио је у првом колу Олимпијских игара, у другој рунди Аустралијен опена. Играо је четвртфинале Ролан Гароса, али га је „почистио“ Доминик Тим у три сета. У последњем, није освојио ниједан гем.
Како је претходно побеђивао, сада је изгубио. На терену, изгледао је толико бедно као да је луд. Сада је корену своје нервозе додао ову неку врсту дивљег погледа, убрзаног узбуђења, као неко ко не може да спава.
Шта се догодило, Новаче?
Новак, миљеник публике, никад није отпустио некога. Толико пази да буде добар момак, добронамерни полтрон, то је личност која му је важна. Када жели да се реши запосленика, оно што се догоди је „растанак“ уз „међусобан договор“, а запосленик изда сјајно саопштење у којем истиче како је био привилегован што је радио са Ђоковићем.
У мају се растао, уз међусобан договор, са целим стручним штабом.
Шта није у реду, Новаче?
Оно што је најбизарније, током целе ове фазе порицања, је колико није био способан да то објасни. Новаку је језик био завезан. „Није ништа физички“, рекао је у августу, што је најјасније објашњење које је понудио за своје „чишћење“, „Неке друге су ствари кроз које прилазим приватно".
Наравно, неке приватне… ствари. Тениски медији су скоро ритуално опрезни. Таблоиди фуриозно спекулишу о стању Ђоковићевог брака. Праве елаборате о теоријама рањеног достојанства Јелене Ђоковић. Џон Мекинро је подигао мало прашине када је упоредио Ђоковићев пад са Тајгером Вудсом. Али највећим делом, што се више приближите самој игри, већина учесника истиче Ђоковићев пад пажљивим, нејасним терминима поштовања.
Нејасноћа може бити одговарајућа. Ђоковићев брак, ако је то уопште проблем, мене се не тиче. (Што не значи да ми није фасцинантно). Међутим, дезорјентишуће је видети пад овог сјајног играча у празнини убрзаног еуфемизма.
Ђоковићева пропаст помогла је Федереру и Надалу да освоје Гренд слемове. Учинио је Ендија Марија најбољим тенисером света. Па ипак, када покушамо то да објаснимо, чудно је замагљено, трачак трача. Оставља Ђоковићев идентитет још мање јасним, редак случај када нас недаће остављају без знања о играчу.
Успут сам научио много о корацима које Ђоковић преузима да преокрене ситуацију. У једном тренутку је запослио гуруа специјализованог за много загрљаја, нека врста њу ејџа је још једна од његових личности. Не знам много о томе шта није у реду, или како се осећа.
Изгледао је боље пре повреде ове недеље. Да ли је на правом путу. Освојио је Истборн, турнир за загревање пред Вимблдон. Довео је Андреа Агасија, који зна како се вратити, као бесплатног саветника. Али сада је изјавио да ће одсуствовати месецима, и да има проблема са лактом више од годину и по. То може да разјасни ствари, ако је тачно. Али је он такође непрестано понављао да није повређен.
Питам се како ово изгледа за њега. За играча намазаног као што је Ђоковић, жељног дивљења, мора да је мучно наћи се у центру безличног скандала. Други играчи пишу мемоаре, Ђоковић је објавио књигу о исхрани и животном стилу. Он је неко ко жели мање да зна него да буде у праву. Мора бити испред камера, али жели да га ухвате из одређеног угла, у одређеном светлу.
Дакле, можда овај свет контролисаног еуфемизма, овај полујавни-полуприватни, може да ми помогне да схватим његов карактер на крају. У сваком случају, то је свет који је сам направио.
