У последњих неколико деценија задесили су нас ратови, страдања, санкције, криза, елементарне непогоде, одлив мозгова, бела куга… Циници би рекли да нас је само куга заобишла, али изгледа да би и она могла покуцати на наша врата.
Крајем прошле године, Светска здравствена организација (СЗО) саопштила је како сумња у појаву још једне епидемије куге на Мадагаскару. Болест, која је као бубонска куга од Средњег до 17. века, покосила милионе људи у Европи.
Реч је о јединој пошасти коју је човечанство почастило персонификацијом једног од јахача апокалипсе, о болести за коју просечни Европљанин сматра да припада далекој прошлости.
Да то није тако показује пример америчке државе ЊУ Мексико, која је ове године забележила три случаја оболела од куге. Иако САД годишње бележе просечно седам случајева, ово би могла бити рекордна година. У раздобљу од 2010. до 2015. године, према СЗО, у Сједињеним Државама је било најмање 39 оболелих, од којих је петоро умрло.
Иначе, од куге се највише страда на Мадагаскару, чак три четвртине свих случајева забележених у свету отпада на ову земљу, која није ни најсиромашнија, ни нефункционална, нити је раздиру ратови. Од 2010. до 2015. године тамо је регистровано 3.248 оболелих и 584 умрлих пацијената.
У јануару је СЗО обзнанила још једну епидемију—оболеле су 62 особе у подручју у којем није било куге још од 1950. године.
Конго је на другом месту, у њему је за пет година регистровано 586 особа оболелих од куге и чак 67 мртвих. Следе Уганда са 72 оболела случаја и Танзанија са 61, Перу са 66. Осим тога, спорадичних случајева било је још у централној Азији, Кини, Јужној Америци…
Најчешћи облик куге је онај бубонски, који убија између 30 и 60 посто оболелих. Ређи облик је плућна куга.
СЗО сваке године забележи више од 2.000 случајева заражених кугом, али захваљујући све моћнијим антибиотицима, од укупног броја заражених годишње умире њих око десет одсто. То значи да смо за сада заштићени дометима модерне медицине, али овакви односи би се ускоро могли променити, јер су последња истраживања показала да преносиоци куге постају све отпорнији на антибиотике. Све то повећава страх од избијања епидемије болести од које је страдало око 200 милиона људи.
