У емисији „На нишану Лазанског“ Александар Гајић из београдског Института за европске студије и некадашњи дописник „Политике“ из Москве Слободан Самарџија разговарали су о извештају који у америчком Конгресу траже о војној сарадњи Србије и Русије.
Коме смета та сарадња када Србија са НАТО-ом много интензивније сарађује? Хоће ли Вашингтон постављати ултиматум председнику Србије током његове посете САД?
С обзиром на агенду познату јавности, притисака ће бити, сматра Гајић. Непријатне теме, каже Гајић, попут случаја браће Битићи и паљења америчке амбасаде у Београду, које су на дневном реду Вучићеве посете Вашингтону, предтекст су за притиске и озбиљније захтеве.
„Очигледно су сви ти захтеви усмерени на две кључне теме — питање Косова и питање српско-руске сарадње, пре свега у војном домену. То је оно што највише интересује Американце, односно дубоку државу, с обзиром да су те захтеве у Представничком дому предложили демократски конгресмени који су припадници дубоке државе“, каже Гајић.
Конгресмени су званично затражили од америчког министарства одбране да се од Србије информише о српско-руској војној сарадњи, каже Гајић и додаје да је било још девет захтева који су усмерени против руско-америчке војне сарадње коју покушава да успостави актуелни амерички председник Доналд Трамп. Зато Вучићеву посету Вашингтону треба посматрати у ширем контексту руско-америчких односа сматра Гајић.
Захтев да председник Србије „реферише“ свом домаћину, америчком потпредседнику Мајку Пенсу, војну сарадњу са Русијом, Гајић назива изузетно великим притиском.
„То је и вид понижавања те државе. И ако се и пристаје на тај однос, то је додатни вид понижавања јер онда се губи кредибилитет према другим странама, нарочито према оној страни са којом се развија паралелна сарадња. У случају да Србија испостави рачун, аутоматски би значило да Србија у очима Русије и сваке треће стране која би желела да развија сарадњу, пала у њиховим очима и да више није кредибилан партнер за развијање било каквих односа“, каже Гајић.
Циљ САД, у тренутку када се ЕУ налази на прекретници, јесте да појачају свој утицај, каже Слободан Самарџија:
„Оно што је проблем код Американаца је то што би нова Европа, онаква какву покушавају да креирају Француска и Немачка, била више склона сарадњи са Русијом и Кином. То је оно што Америци не одговара“, сматра Самарџија.
И он се слаже са Гајићем да од тога како ће се Србија поставити према захтевима Американаца зависи њен кредибилитет.
Српска позиција у Вашингтону не може да се ојача ни аргументом да је војна сарадња са НАТО-ом вишеструко већа него са Русијом, што се може закључити по броју одржаних заједничких војних вежби, каже Гајић. Циљ америчке политике према Србије је, сматра Гајић, свести српско-руску сарадњу на нулу и да се Србија компромитује пред свим својим партнерима који Американцима нису по вољи.
У случају да се Србија искомпромитује у Вашингтону, дошло би до одлагања испоруке оружја из Русије, сматрају саговорници Мирослава Лазанског, а и у власти и опозицији у Србији постоје они који, како Гајић каже, једва чекају да Србија одустане од сарадње са Москвом.
Од посете Вашингтону, поред жестоких притисака, Гајић очекује да ће председник Србије по повратку изјавити да је одржао Србију на путу неутралности.
„Покушаће да направи неке договоре, да изврда и да можда под притиском дâ нека обећања о којима ми сада не знамо ништа јер не видимо целу слику, шта се заправо од њега тражи“.
Још једно кључно питање биће отворено у Вашингтону, а то је изградња руског гасовода кроз Србију.
„Мислим да су сви притисци и покушај компромитације Србије у сарадњи са Русијом на војном и политичком плану сада интензивирани због целе приче за изградњу тог гасног коридора“, каже Гајић.
Стабилизација Балкана је кључна, а њени противници су најпре Американци, каже Самарџија, јер Русија и Турска су балканским земљама, како каже комшије.
„Сумњам да би ико у Србији волео да се налази на месту Александра Вучића у Вашингтону, јер вероватно ће тамо бити свега и свачега што се тиче притисака“, каже Самарџија.
