Почетком недеље је Сергеј Чемезов, председник руске корпорације „Ростек“, изјавио да су се Москва и Анкара договориле о свим техничким детаљима уговора, и да су остали још само административни аспекти.
„Коначну одлуку донеће руска и турска влада. У току су преговори са (руским) Министарством финансија, и највероватније ће сâма Турска обезбедити нека средства за овај пројекат, а део ће бити примљен у облику кредита“, рекао је Чемезов новинарима на маргинама авио-космичког салона МАКС 2017.
Преговори о овом питању воде се од 2016. године. У марту је Чемезов изјавио да је Анкара спремна да купи систем С-400 уз кредит који је одобрила Москва.
Прошле недеље је турски министар одбране Фикри Исик изјавио да су преговори о испоруци одбрамбених система С-400 Турској достигли завршну фазу.
„Дошли смо до завршне фазе у вези са С-400. Наиме, преговори ће имати позитиван исход. Међутим, не може се рећи да је питање затворено све док се не ставе потписи. Сада смо у завршној фази, и не би требало да искрсну никакви проблеми“, рекао је Исик, преноси лист „Јени сафак“.
Пошто је Турска чланица НАТО-а, Сједињене Америчке Државе више пута су изразиле забринутост због могуће испоруке система С-400 овој земљи. Прошле недеље, шеф Пентагона Џејмс Матис рекао је да овај споразум покреће питања о компатибилности НАТО-а.
„Проблем је како да НАТО системи буду компатибилни са Русима? Неће никада бити компатибилни. Мораћемо да видимо да ли то пролази? Али, мораћемо да погледамо“, рекао је Матис новинарима.
Поставља се питање зашто се чини да је Вашингтон забринут због споразума између Русије и Турске о С-400, јер многе чланице НАТО-а, укључујући Румунију, Бугарску, Грчку и Немачку, користе руско наоружање, укључујући ракетне системе С-200 и С-300.
У интервјуу за турску редакцију Спутњика, професор Месут Хаки Џашин са Универзитета Озјегин рекао је да је забринутост Вашингтона због испоруке С-400 Турској неоснована.
„Турска је једном затражила од својих НАТО савезника да је снабдевају противваздушним одбрамбеним системима. Али је Немачка опозвала ракетне системе ’Патриот‘ из политичких разлога, користећи их као политичку полугу. Штавише, системи ’Патриот‘ нису могли да покрију све проблематичне области Турске. У међувремену, С-400 са својим напредним способностима савршено ће служити безбедносним интересима Турске“.
С-400 „Тријумф“, који НАТО назива СА-21 „Граулер“, развила је компанија „Алмаз—Антеј“.
Систем може да пресретне све врсте модерног ваздушног наоружања, укључујући ратне авионе пете генерације, као и балистичке и крстареће ракете максималног домета од 400 километара на висини до 30 километара. С-400 истовремено може да погоди до 36 мета.
„(Таква способност) је важан фактор за Турску, мислим да као истакнути војни званичник шеф Пентагона то разуме“, додао је стручњак.
Џашин је указао на чињеницу да је недостатак одговарајућих ракетних система био озбиљан проблем за Турску.
„Усред сукоба на Блиском истоку у последње три деценије, увек је постојала претња за територијални интегритет и националну безбедност Турске. Штавише, постоји и претња од балистичких ракета распоређених у Ирану и другим суседним земљама“, навео је стручњак, нагласивши да је Анкари потребан најнапреднији систем противракетне одбране у својој класи.
Коментаришући Матисову забринутост због руско-турског споразума, Џашин је истакао да је Турска суверена и независна држава и упркос томе што је део војног блока, Анкара има сва права да купи било које оружје потребно да се одржи њена националну безбедност.
Експерт је додао да ако Турска има напредни систем противракетне одбране, то би само допринело безбедности другим савезницима НАТО-а, укључујући и САД.
„Уколико Турска буде имала ракетни штит, то ће чак бити добро и за САД. Дакле, не могу да објасним зашто је Пентагон саопштио да С-400 не може да се интегрише у НАТО системе. У техничком смислу, сваки систем може да буде компатибилан са стандардима НАТО-а“, закључио је Џашин.
