Овај бивши дипломата и врсни познавалац прилика у региону Западног Балкана сматра да би председник Александар Вучић могао да повуче неколико важних потеза у циљу учвршћивања проевропског пута Србије, као и у прилог стабилизације прилика у региону.
„Верујем да је циљ ове посете, до које је дошло релативно брзо након што је Вучић изабран за председника, да изнивелише односе са Западом. Сигуран сам да је овако озбиљна посета Америци запажена и у Европској унији, што је за Србију корисно да би убрзала процес преговора о приступању Унији“, рекао је Хупер за „Глас Америке“.
Хупер, међутим, сматра да политика равнотеже између Истока и Запада, налик на несврстану политику из времена бивше Југославије, не одговара данашњем глобализованом свету. „Ако је циљ улазак у ЕУ, прикључивање трансатлантским институцијама, па и веће стране инвестиције, спољна политика земље треба да буде усклађена са таквим токовима“, каже амерички експерт.
Хупер предлаже активнију улогу Србије у решавању жаришта нестабилности у региону, као што је случај Босне и Херцеговине, коју, како се наводи, сматра пропалом државом: „Ако би Србија прихватила да сарађује са Америком и Европом на изради споразума о коначном статусу за Босну и Херцеговину, то би могло да преокрене ситуацију у тој земљи“.
Потребно је превазићи Дејтонски споразум, који се показао као неуспешан, сматра Хупер. Једно од прихватљивих решења, каже он, било би усвајање новог устава за БиХ, налик на Устав Србије.
„То би, такође, у великој мери уклонило нека неповољна мишљења која још увек владају о Србији због рата у Босни и Херцеговини. Унапредило би како репутацију тако и сарадњу Србије, не само са Босном и Херцеговином већ и са осталим суседима“, каже Хупер.
Требало би, такође, да Вучић поново дође у САД и потражи инвестиције и економске партнере, који постоје на разним местима у Америци. Још је бивши премијер Зоран Ђинђић успоставио добре везе са ’Мајкрософтом‘, а постоје и друге фондације и бизниси који би били спремни да послују и помажу Србију“.
Хупер указује и на значајно геостратешко померање на подручју Западног Балкана. Не само да су Словенија и Хрватска чланице ЕУ, већ су, заједно са Црном Гором, и пуноправне чланице НАТО-а.
„Не кажем да Србија треба да постане чланица НАТО-а у року од следећих шест месеци, али ако би председник Вучић бар отворио врата ка НАТО-у, и учинио прихватљивим чланство у тој трансаталантској институцији, и Европа и у САД би свакако још повољније гледале на Србију“, рекао је он.
Хупер сматра и да би Србија требало да усклади своју политику у односу на измењено безбедносно окружење.
