Евидентно је и да је одлука „Сименса“ да обустави испоруку енергетске опреме руским државним компанијама политички мотивисана, али и казна Министарства финансија САД за амерички гигант „Ексон мобил“ због кршења антируских санкција. Владимир Васиљев, са Института за САД и канаду Руске академије наука, сматра, међутим, да та казна има више симболички значај.
„Са правне тачке гледишта приговор ’Ексон мобилу‘ има другачију основу јер закон нема повратну снагу деловања. Али са друге стране, морамо разумети да што се тиче казне ’Ексон мобилу‘, постоји политичка позадина. Ако обратите пажњу на статистичке податке, ’Ексон‘ је прошле године инкасирао осам милијарди долара. Стога је казна од два милиона за ову компанију ситниш. До које мере је то заправо сића говори да је ово крајње симболички приступ решавању проблема“, оцењује Васиљев за Спутњик.
Игор Коваљов, заменик декана Факултета међународне политике и економије на Високој школи економије у Москви, има друкчије мишљење. Коваљов верује да америчке нафтне и енергетске компаније желе додатним санкцијама против Русије да обезбеде себи додатне предности на светском тржишту и да ослабе руске компаније које су активне у овом сектору.
„Овде се најпре ради о финансирању а јасно је да је крупним компанијама, као што је на пример ’Росњефт‘, константно потребан велики обим финансијских средстава како би могле да се баве истраживањима и трагањима за новим извориштима, али и да набављају опрему, постављају цеви за нафтоводе. Америка је и даље један од главних инвеститора и кредитора и неће бити једноставно наћи опет нове алтернативе, на пример, као што је Кина или неке друге државе.
„По мом мишљењу, продубљивање санкција је отворена економска конкурентска борба са тежњом да америчке нафтне и гасне компаније освоје нове конкурентне тржишне погодности. Видимо такође да Американци то раде и да би нас истиснули са европског тржишта“, констатује Коваљов.
Економски стручњак са Института за европске студије професор Мирослав Прокопијевић каже да је најбоља економска политика она која следи економске уџбенике, али то је врло редак случај, јер се политичари руководе својим интересима и оним што се декларише као интерес њихових земаља.
„У свету у ком нема више либералног капитализма, него је то државни интервенционистички капитализам, има јако много одлука које су политичке а тичу се бизниса и нису у интересу економске ефикасности, него следе неке друге циљеве“, констатује наш саговорник.
Прокопијевић каже да је сличних одлука које су тешко објашњиве са економског становишта било и у прошлости.
„У великој економској кризи, то што је радила америчка админстрација — смањили су новчану масу, подигли порезе и царине, увели протекционизам — јесу све економске лудости. А то је рађено пре 80 година“, подсећа Прокопијевић, додајући да пре 100 и нешто година у Западној Европи и Северној Америци тога није било.
На питање да ли очекује да ће глас бизниса ипак јаче да се чује, Прокопијевић каже да је бизнис срастао са политиком и то што компаније изгубе на једној гледаће да добију на другој, али да није немогуће ни да ће тих економских лудости бити све више.
„Ако државни интервенционизам, мешање државе у привреду путем регулације и опорезивања иде даље, онда ће таквих економски блесавих ствари бити све више. А ако дође до протржишне реформе и реформе у правцу владавине права, онда ће се њихова количина смањити. Али немам стаклену куглу да знам која ће тенденција превладати“, каже Прокопијевић на крају разговора за Спутњик.
