„Архивска грађа и научна литература о овој теми практично су неисцрпне, а рок од годину дана прекратак. Уз то ваља сачекати и отварање свих досад затворених ватиканских и неких других архива. Стога сам уверен да ће започети дијалог бити настављен, било у форми продужавања мандата комисији, било пак у некој другој форми. Уосталом — видећемо. Овде не би требало да пресуђују међудржавни или међунационални односи. Треба да пресуди историјска истина и само истина“, рекао је Иринеј за данашњу „Политику“.
Упитан да ли ће Ватикан прогласити Алојзија Степинца за свеца или да ли ће се папа Фрања уздржати од тога, због чињенице да би то нарушило односе не само двеју цркава већ и Србије и Хрватске, као и Србије и Свете столице, Иринеј каже да то не зна.
„Оно што ја мислим о томе јасно је из службених писама СПЦ папи и из његове одлуке, донете на основу неприхватања могућности Степинчеве канонизације од стране СПЦ, да се канонизација одложи, а проблематика која се ње тиче одговорно размотри у дијалогу српских и хрватских епископа и историчара у оквиру Мешовите комисије. У Европи и свету постоје и римокатолици, па и један број хрватских католика, који се из начелних моралних разлога противе тој канонизацији, што се код нас углавном не зна“, рекао је Иринеј.
Говорећи о заједничком саопштењу Мешовите комисије, које је изазвало различите коментаре, епископ бачки Иринеј каже да је текст саопштења „избалансиран“ и да не може да се тврди да је у њему нечији став „преовлађујући“.
„Накнадне фабуле о ауторству текста, покушај мењања смисла заједничког саопштења тенденциозно погрешним преводом, хињена тумачења, како би се у Загребу казало, и на таквим тумачењима утемељене прогнозе, имају за циљ да окураже хрватске заговорнике канонизације, можда и у покушају да утичу на Ватикан“, рекао је Иринеј.
Према његовим речима, све то је кратког даха, али то што неки у Загребу чине својим коментарима није коректно према раду Комисије и теми којом се она бавила претходних 12 месеци.
„Не могу да тврдим да је садржина њиховог тријумфализма и прогноза равна садржају и трајању дечјег луфт балона, али могу да тврдим да су аргументи српског дела комисије били засновани на документима и необоривим чињеницама, шта год о томе писали или изјављивали појединци у Загребу“, рекао је Иринеј.
Када се ради о доказима и аргументима које су предочили представници СПЦ и српски историчари о улози Алојзија Степинца у Другом светском рату, Иринеј наводи да су сви у православном делу комисије наступали „одговорно и савесно, без мржње и пристрасности“.
„Аргументи које смо изнели — историјски, теолошки и други — по нашем мишљењу су више него довољни. Са друге стране, нама је разумљиво оправдано интересовање наше јавности и медија за доказе и аргументе које смо изнели. Али јавности и медијима треба да буде јасно да би изношење наше аргументације сада било контрапродуктивно“, рекао је Иринеј.
Како је објаснио, било би контрапродуктивно зато што СПЦ поштује договор да се до окончања процеса не износи садржај разговора, као и да ће, када дође време, сав материјал Комисије бити објављен и доступан.
Он је оценио да медијско мешање у целу ствар може да произведе „замешатељство“.
„Али, уколико хрватски партнери у дијалогу наставе да износе понекад веома једнострано садржај разговора пре времена, као што су неки почели да чине, мораћемо и ми да реагујемо на одговарајући начин“, закључио је Иринеј.
