Када се деца посвађају око играчке, некада су их родитељи терали у ћошак. Слично је и са државама ЕУ. Када се не сложе, обрате се Бриселу. Међутим, мука је кад тај исти Брисел ћути и чека да „деца“ престану да се туку. Такав је случај између Хрватске и Словеније, после одлуке арбитражног суда о границама Пиранског залива. Љубљана узалуд зове Брисел и моли га да натера Загреб да поштује одлуку суда. Брисел и даље ћути.
Може ли овај засад вербални сукоб да прерасте у нешто озбиљније, и друго, ако ЕУ не може да измири своје чланице, како ће да мири Београд и Приштину?
Доцент др Слободан Анђелковић са Факултета за међународну политику и безбедност подсећа да су и Словенија и Хрватска државе-чланице и НАТО-а и ЕУ.
„Мислим да се никад није десило да две чланице које су део ових организација уђу у сукоб, и чак мислим да то није ни могуће. Међутим, овде је реч о потенцијалном безбедносном проблему, где НАТО игра важнију улогу од ЕУ, јер ЕУ је пре свега политичко-економска заједница, која тек после тога има своју заједничку безбедносну политику. Због тога мислим да је безбедносни контекст овог проблема засад на нивоу појединачних чарки и сумњам да ће израсти у нешто више“, каже он.
Ово није први пут да ЕУ о битним стварима ћути, а сведок тога је и сама Србија, која је немали број пута добрано чекала да се ЕУ огласи и када су од званичника са Косова стизале отворено провокативне изјаве. Наш саговорник каже да је тема Београда и Приштине за ЕУ сасвим другачија од теме Словеније и Хрватске.
„ЕУ је значајна за овај наш регион, али кад погледамо саму ЕУ, важно је да схватимо да у оквиру ње постоје утицајније и мање утицајније чланице. Центри моћи се ту разликују. Са нашег аспекта Брисел је важан, али је можда важнији Беч, а слободно можемо рећи да је најважнији Берлин. У том контексту, верујем да ће се много важна политичка питања решавати уз посредство тих земаља, па и проблем Београд и Приштине“, уверен је Анђелковић.
Он такође сматра да се без воље Београда и Приштине не може решити ништа, али је зато сигуран да је Берлин, а не Брисел, тај центар моћи који ће моћи да утиче да се дође до одређеног помака.
