Антиматерија је супстанца која се састоји од елементарних античестица, за разлику од „обичне“ материје која је састављена од елементарних честица.
Свака елементарна честица се одликује по неким особинама (маса, наелектрисање, спин…) које је разликују од осталих честица.
За сваку честицу постоји и одговарајућа античестица, чије су неке особине, попут масе или спина, једнаке, а друге особине, попут наелектрисања или магнетног момента, супротне.
Истраживачи су дуго сматрали да би се материја и антиматерија, у случају да се „сретну“, међусобно поништиле, при чему би ослободиле велике количине енергије у облику гама-зрачења или других честица.
Али 1937. године италијански физичар Еторе Мајорана указао је на могуће постојање типова честица које су саме себи античестице. Назвао их је фермиони.
Физичари су сада први пут у историји пронашли доказ њиховог могућег постојања.
„Ово откриће означило је крај једног од најинтензивнијих истраживања у фундаменталној физици, које је трајало 80 година“, рекао је професор Шученг Џанг са Стенфорд универзитета.
Да би доказали постојање фермиона, научници су морали прво да пронађу квазичестице.
Упркос томе што се квазичестице не понашају као честице у природи, уклапају се у математички модел неопходан за постојање мајоранфермиона.
Научници су у оквиру експеримента у вакуумској комори сместили на два танка филма квантне материјале — суперпроводник и магнетни тополошки изолатор — и кроз њих спровели електричну струју.
Горе је био смештен суперпроводник, док се на доњој страни налазио тополошки изолатор, који спроводи струју само на својој површини или ивицама, али не и у средини.
Спајање ове две материје довело је до стварања суперпроводног тополошког изолатора, који је навео електроне да се крећу на један начин на једној ивици, а на супротној ивици на други начин.
Научници су затим превукли магнет преко материјала, што је прво довело до успоравања електрона, онда до њиховог заустављања, а на крају и до мењања њиховог правца.
У одређеном тренутку у оквиру овог процеса појавиле су се квазичестице, које су се у паровима издизале из суперпроводних слојева у путовале ка ивицама тополошког изолатора, баш попут електрона.
Уколико фермиони заиста постоје, могли би да доведу до великој пробоја на пољу квантног рачунарства, и настанка компјутера неколико десетина пута бржих од оних које данас користимо.
Извор: Дејли мејл, Б 92
