„Овде су бродови и војници јуначки стали иза сурових датума, град је постао тврђава, бомбардовали су га Британци, Французи, Немци су бацали смртоносни терет. Али град је истрајавао, трпећи ожиљке, навикнут да се покрива шињелом. Душе храбрих морнара лете као птице и увек ће сањати светлост завичајних светионика“, пева Рогозин.
Град се, каже аутор, сећа и грађанског рата — овде су бајонетима Руси ишли на Русе, ратници су се разбијали о стене, па су и сами стене постали. Данас спава Бели град крај Црног мора, а бродови стоје на пограничној стражи.
„Подигли смо јарболе, одгурнули се од туђинске земље и вратила се кући земља поносног сећања“, каже песма.
На текст Дмитрија Рогозина музику је написао С. Казак, док је за видео-материјале заслужна М. Симоњан.
