Тог 23. јула 1999. догодио се можда и највећи злочин у покрајини после доласка Кфора, када су припадници албанске терористичке тзв. ОВК убили 14 српских земљорадника, који су изашли да пожању жито на једној малој њиви.
Терористи ОВК су испалили ка српским жетеоцима стотине метака и нико од њих није преживео.
На школи у Старом Грацком била је плоча са именима свих 14 погинулих у том злочину, а поред имена стајали су и стихови: „У моме пољу весела жетвена песма не чује се више. А на мени је да сведочим и памтим зло почињено да никад не заборавим“, али недуго након сахране српских жетелаца надгробне плоче жртава су порушене и уништена је спомен-плоча.
До данас због тог монструозног злочина нико није изведен пред лице правде.
Унмик је 2007. ухапсио једног осумњиченог, Музљама Битићија, из села Велики Алас код Липљана, али је он после два месеца пуштен из притвора због недостатка доказа.
Танјуг је 19. маја сазнао да је Специјално тужилаштво у Приштини обуставило истрагу против свих осумњичених за убиство 14 српских жетелаца у Старом Грацком.
Међународни тужилац је након бројних истражних радњи 2007. године покренуо истрагу против осам осумњичених припадника Ослободилацке војске Косова јединице из Липљана да су починили масакар 14 српских цивила, у пољима у селу Старо Грацко.
После више од девет година након покретања истраге и проширења истраге, поступак је у односу на све осумњичене обустављен без адекватног образложења.
У Старом Грацком 23. јула 1999. године убијено је из непосредне близине, на њиви, 14 Срба — Милован Јовановић, Јовица Живић, Радован Живић, Андрија Одаловић, Слободан Јанићијевић, Миле Јанићијевић, Новица Јанићијевић, Момчило Јанићијевић, Станимир Декић, Божидар Декић, Саша Цвејић, Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепић.
