Он је подсетио на речи председника Владимира Путина да не би ни размишљао о припајању Крима да није било државног удара у Украјини.
Ко је онда крив, упитао је Наумкин током дискусије на тему „Америка, Русија и Блиски исток“ у организацији ЦИРСД-а у којој је, поред модератора Вука Јеремића, учествовао и бивши амерички амбасадор у Србији а данас председник „Ист-вест“ института Камерон Мантер.
Питање Крима је сада затворено и више никада неће бити разматрано, рекао је Наумкин. Он је овако реплицирао Мантеру који је одговарајући на питање хоће ли односи између суперсила побољшати током администрације Доналда Трампа, поменуо Крим као разлог за скептични однос према Русији.
Према речима Мантера, Трамп је искрен у жељи да нађе начин како САД могу креативно и конструктивно да сарађују са Русијом, али има пуно људи који су забринути због понашања Русије. То су, објаснио је, људи који су забринути због анексије Крима, због понашања Русије у другим крајевима света.
„Мислим да би, кад би било ко у САД требало да бира између добрих или лоших односа са Русијом изабрао свакако добре, али питање је како то урадити“, рекао је бивши амерички амбасадор и додао да је, кад је службовао у Београду видео да Србија жели да буде пријатељ и са Русијом и са Америком.
Било би добро ако бисмо то могли да постигнемо али политика у САД је таква да нико нема слободно право на то. Трамп ће то покушати, а људи који су скептични према руским намерама ће се борити против њега, како смо и видели у Конгресу у вези са санкцијама, констатовао је Мантер.
Наумкин је оценио да су руско-амерички односи талац унутрашње борбе у САД и да је тужно што противници Доналда Трампа користе руски фактор.
Он је одбацио оптужбе да су Руси учестовали у хаковању, прислушкивању неких америчких институција и покушали да се умешају у изборе.
„То је смешно, али разумем Американце. Пошто су свуда интервенисали широм света смењујући председнике, премијере, режиме, одједном неки руски хакер дошао у САД и покушава да им се меша“, иронично је приметио Наумкин.
„Има тренутака када се поштени људи не слажу“, констатовао је Мантер и прецизирао да је то питање дешавања у Украјини или зашто је амерички став према Косову различит од руског.
Питање које је изазвало варничење поставио је бивши амбасадор наше земље при УН Феодор Старчевић, што је само потврдило шта је кључна тачка неслагања две највеће силе. Дискусија о Блиском истоку је иначе протекла уз сагласност учесника по великом броју питања, од неопходности сарадње у Сирији, до решавања израелско-палестинског сукоба кроз формулу две државе.
„Решење две државе је једино кредибилно. Питање је само када ће се то десити“, рекао је Мантер, док је Наумкин оценио да ће то ипак ићи тешко с обзиром на ескалацију сукоба.
Двојица говорника сложила су се и да ће бити новог таласа избеглица, као и по питању како стати на пут екстремизму. Рака је на прагу да буде ослобођена а ми у Русији и даље имамо оне који симпатишу Исламску држави и желе да иду да се боре у њој, упозорио је Наумкин. Према речима Мантера, плитички циљ је поразити оне који пружају подршку Исламској држави. С друге стране, да би се спречило ширење радикалних расположења, људи у региону морају да виде да саосећамо с њима и да нам је стало до њих.
Наумкин је истакао да је веома важно да Русија и САД сарађују у обнови разорених подручја на Блиском истоку.
Ми смо сада партнери у Сирији, нагласио је руски стручњак. Према речима Мантера, напор Русије да појача стабилност Сирије има смисла, али проблем је дебата, како одговорити на жељу људи из тог региона за већом демократијом.
„Кад је реч о Асаду, Русија не подржава њега него оно што сматра легитимном владом. Не значи да одобравамо све што он ради, критикујемо га, али је на сиријском народу да одлучи какву државу жели“.
У дебати у препуној сали хотела Метропол, где се тражило место више, било је речи и о другим жариштима на Блиском истоку. Наумкин је, рецимо, признао да је Русија направила грешку када се у Савету безбедности УН није успротивила интервенцији у Либији. Мантер је са своје стране рекао да су САД интервенцијом у Ираку направиле „скупу грешку“. Двојица стручњака говорила су и о Катару, Јемену, Пакистану, Ирану, Турској, Курдима, износећи мање-више доста сагласне оцене. Али у још једној тачки су се разишли. На питање Вука Јеремића ко ће први ући у УН, Косово или Палестина, Мантер је одговорио: Косово, док је Наумкин био децидан — Палестина.
