Одговор на питање колико дуго косовски проблем оптерећује српски политички живот тешко је дати ако у обзир узмемо косовски мит и све што се догађало са јужном српском покрајином у последња два века.
Оно што је назвао унутрашњим дијалогом о Косову и Метохији, председник Србије Александар Вучић поменуо је први пут у свом инаугуралном говору, а данас је за дневни лист „Блиц“ покушао да објасни зашто је он потребан.
Најопасније је, каже, ћутати. Потребно је пуно размишљати и у дијалог ући „хладна срца“, односно ослобођен емоција, а и српска и албанска страна мораће, како упозорава, да упрљају руке компромисима.
Иницијатива председника Вучића није проистекла из дневнополитичких потреба, већ из дугорочног промишљања којим путем ићи даље да би Србија одбранила свој територијални интегритет, каже Милован Дрецун, председник Одбора за КиМ у српском парламенту.
„Чињеница је да треба да предузмемо иницијативу, а не да будемо објекат и да се нама руководи, да нам се намећу решења, да нас уцењују и да нам се постављају разноразне препреке“, додаје он.
Вучић је, после опсежне анализе, српском друштву и политичким снагама понудио унутрашњи дијалог као покушај иницијалног предлога о томе како решити проблем КиМ, наставља Дрецун и додаје да су се геополитичке околности суштински промениле у последњих 15 година.
„Налазимо се у центру, условно речено, јужног крила евроатлантског простора. Када то кажем, мислим на НАТО и ЕУ, где је доминантна позиција са највећим капацитетом да утиче на процесе на овом делу Балкана, на САД. Не смемо да испустимо из вида да ће се и будућност Србије умногоме преломити преко нашег односа према косметском проблему“, објашњава Дрецун и подсећа да не смемо да заборавимо ни да је дугорочан стратешки циљ косовских Албанаца уједињење са Албанијом:
„Ако њима препустимо иницијативу и ако се одлучимо за замрзавање косметског проблема, плашим се да ће време радити у корист таквог албанског стратешког циља, да постану пуноправна чланица УН и да се у једном тренутку уједине са Албанијом“.
Зато је добро, мисли Дрецун, да се путем унутрашњег дијалога дође до иницијалног предлога за решење косметског проблема и уређење односа са Албанцима на КиМ и у централној Србији.
„Ако изађемо са таквим предлогом, можемо да очекујемо решење које неће бити скроз неповољно по нас, него ћемо имати могућности да дођемо до неког компромиса“, каже Дрецун.
Позив на унутрашњи дијалог је, према Дрецуновим речима, рационално понашање председника Србије, који гледа унапред и схвата опасност од одржавања статуса кво.
Међутим, са друге стране политичког спектра стижу другачији сигнали. Тако лидер Двери Бошко Обрадовић поставља питање је ли председников позив на унутрашњи дијалог, како каже, алиби за политику капитулације пред ЕУ и пристајање на уцене којима је европски пут Србије условљен предајом КиМ.
„Морамо да видимо о чему ми ту уопште причамо. Ако причамо о томе да се тражи подршка за Бриселски споразум и за укидање институција државе Србије на КиМ, онда је то потпуно бесмислено, јер не можете водити дијалог о отуђењу дела сопствене територије“, сматра Обрадовић.
Да ли ће се Двери одазвати позиву на унутрашњи дијалог? Обрадовић каже да је одлука о томе на Председништву Двери, када стигне конкретан позив.
„Лично немам никакав проблем да Александру Вучићу у лице кажем шта мислим о његовим издајничким потезима у питању КиМ, о кршењу Устава, о укидању државних институција на КиМ, о повлачењу граница на Јарињу, о свему ономе што говори да је за време владе Ивице Дачића и Александра Вучића Косово постало много више независно него што је пре тога било“, каже Обрадовић.
Веома је важно да се зна о чему се тачно разговара, а разговора о отуђењу дела српске територије, како каже Обрадовић, не може бити.
