Муслију није Агенцији доставио податке о начину финансирања Покрет за демократски процес Бујановац, политичког субјекта на чијем је челу, у складу са Законом о финансирању политичких активности, због чега је Агенција поднела пријаву против њега.
Пресуда је донета 2016. године, а Муслију није на њу поднео жалбу Прекршајном апелационом суду, па је тиме пресуда постала правоснажна и извршна, рекао је Илић.
Како у законом предвиђеном року Муслију није платио казну, Суд је покушао да је наплати принудним извршењем — блокадом новчаних средстава.
Како ни то није било могуће, Суд је донео решење о замени новчане казне за казну затвора, где се сваких хиљаду динара мења даном затвора.
Муслију и даље може да плати казну од 40.000 и да не оде у затвор, напоменуо је Илић, истичући да се тај принцип односи на све грађане Србије.
Пошто је у питању пријава Агенције за борбу против корупције, за поступање по њој је надлежан Прекршајни суд у Београду.
Бујановачки медији су јуче изазвали забуну пишући да је Муслију поменуту казну изрекао Прекршајни суд у Београду због истицања албанске заставе на згради Националног савета у Бујановцу, за шта тај Суд иначе није месно надлежан.
