Брисел је, чак, запретио узвратним мерама, нагласивши да неће дозволити да се интереси Европе ставе на последње место.
Иако је амерички нацрт закона био побољшан, он још увек може да има утицај на европске компаније које су укључене у заједничке енергетске пројекте са Русијом, истакао је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер.
„Ми смо спремни да за неколико дана дамо адекватан одговор. ’Америка на првом месту‘ не значи да европски интереси треба да буду на последњем“, додао је он.
Хору критичара придружиле су се Немачка и Аустрија. Портпарол аустријског канцелара Кристијана Керна рекао је да је проширење санкција „апсолутно неприхватљиво“. Према његовим речима, аустријске власти веома су забринуте због покушаја САД да утиче на снабдевање Европе енергијом уз помоћ једнострано усвојених мера. „Снабдевање Европе енергијом је ствар Европе“, нагласио је Јункер.
Аустријске политичаре највише забрињава судбина полудржавног нафтног предузећа ОМВ, које сарађује са руским „Гаспромом“ у оквиру пројекта „Северни ток 2“. Кроз неколико година преко овог новог гасовода у ЕУ ће се пребацивати велике количине руског гаса, а Американцима то, наравно, не одговара. Још у време бившег америчког председника Барака Обаме Вашингтон је покушавао да осујети овај пројекат да би повећао продају природног течног гаса у Европу, подсећа „Пресе“.
Међутим, нове санкције не тичу се само „Северног тока 2“, већ и заједничких пројеката „Шела“ и „Гаспрома“ у Балтичком мору, као и техничког одржавања гасовода „Плави ток“ између Русије и Турске, чији је сувласник италијански „Ени“, истиче „Пресе“.