Како се наводи, видљива је све већа важност великих градова — мегалополиса као политичких и социо-економских фактора на националној и међународној сцени. Њујорк, Лондон, Пекинг, Шангај, Москва, Токио, Њу Делхи постали су сами себи довољни.
Градови постају политичка и економска средишта моћи. Бруто домаћи производ савезне државе Њујорк већи је од шпанског или јужнокорејског БДП-а. Чак и кад би постали самосталне државе — били би и те како одрживи и функционални.
И друге целине, мање од држава или савеза, ефикасније су и економски одрживије.
На пример, бразилска савезна држава Сао Паоло богатија је од Аргентине, Уругваја, Парагваја и Боливије заједно. Власти мегалополиса показале су се много ефикаснијим обликом власти са најмањом администрацијом, али и највећом реализацијом.
СРНА
