Животи ових младих, данас успешних људи, наставили су се у Београду који им је постао нови дом.
Они сматрају да свака страшна прича кроз коју човек прође има и другу страну, да се из трагичног искуства могу извући важне поуке.
Питаћемо их и да ли „Олуја“ још траје и зашто се избеглице гетоизирају у великим градовима.
Причаћемо о томе колико нас језик идентификује и како се превазилазе културолошке разлике у новим срединама.
Говорићемо и о томе шта их после много година од рата веже за стари крај, Книн и Плашки, и како се осећају када тамо сретну људе за које их веже иста судбина, који су, не својом вољом, пресељени.
Да ли очекују да им се неко извини због „Олује“ као што се српски политичари извињавају народима у региону.
