Руски систем стратешког нуклеарног одговора, тзв „Мртва рука“ Генералштаба у специјалној команди стратешких нуклеарних снага у комплексу на дубини од 300 метара испод земље североисточно од Москве већ је у стању аутоматске узбуне највишег приоритета. Електронска и контролна мрежа „Казбек“ добила је информације од оператора на радару и сензорском систему са специјалног терминала „Крокуса“, све је прослеђено систему „Кавказ“ који обједињује радио-мрежу, релеје и извиђачке сателите и чини језгро руске стратешке команде и контроле.
Дежурни руски генерал у тренутку закључује да је циљ лансирања само једне америчке ракете из базе у Румунији, заправо, покушај да се само једном нуклеарном експлозијом на одређеној висини створи такав електромагнетни ефекат који би избацио из употребе целокупан руски командни и комуникациони систем, као неопходна увертира за масован амерички стратешки нуклеарни удар по циљевима у Русији.
Председник Путин има само неколико минута за размишљање и одлуку: је ли америчка ракета испаљена из Румуније заиста носач електромагнетног удара који би обезглавио руску команду за атомски рат, је ли реч о техничкој грешци на руским сателитима и сензорима у свемиру, радарима на копну, можда је то случајно лансирање, да ли је из Вашингтона дошла нека обавест о тој ракети, могућа најава њеног испаљивања, да се та обавест није негде загубила, какво је стање америчко-руских односа у последњих неколико дана…
Руски нуклеарни одговор, или удар, мора бити потврђен са три места: председник Путин, министар одбране генерал Шојгу и начелник Генералштаба генерал Герасимов. Сва тројица имају црне кофере с уређајима за одобрење употребе нуклеарних снага. Како у неколико минута координисати ставове тројице најодговорнијих људи Русије за случај атомског рата? Јер, у случају да је америчка ракета испаљена са територије САД, имају од 25 до 30 минута, ако је лансирана са атомске подморнице у Пацифику од 12 до 18 минута зависно од локације подморнице, али ако ракета полеће из Румуније времена за размишљање о чему се ради скоро да и нема.
Прошле је године начелник Генералштаба Руских оружаних снага, генерал армије Герасимов упозорио Запад да ширење НАТО-а на Исток директно угрожавање безбедности Русије. Додао је и да свет полако клизи ка нуклеарном рату. Руси говоре и о превентивном удару на амерички ракетни штит у Европи. Можда такав руски потез, сада и на први поглед, делује нереално, али да ће америчке ракете у Румунији и Пољској повећати несигурност у Русији, то је сасвим сигурно. А у атмосфери несигурности, у моменту неке политичке кризе између Москве и Вашингтона, лако може да се изгуби разлика између рата на папиру и рата у стварности. То је, заправо, бит данашњих проблема војних односа Москве и Вашингтона: ви нама стављате у близини наших граница ракете којима можете да обезглавите наш систем команде и контроле стратешких нуклеарних снага, па тиме одмах и целокупан руски офанзивни стратешки нуклеарни арсенал у року од пет до седам минута, нама, ако проценимо да ствари могу да крену тим путем, не остаје ништа друго него да вам те ракете у првом удару уништимо.
Москва већ дуже упозорава Вашингтон да ће на сваки начин одговорити на амерички план размештања ракетног „штита“ у Пољској и Румунији. Русија је предлагала заједнички пројекат таквог „штита“, нудила је за тај „штит“ своје радарске станице и целокупну инфраструктуру, затим је предлагала да на објектима „штита“ повремено бораве и руски посматрачи, да би на крају тражила од САД писмене гаранције да тај антиракетни „штит“ није уперен против Русије. Сви руски предлози елегантно су одбијени с објашњењем да Руси треба да верују да се „штит“ прави ради одбране од иранских ракета. Руси су љубазно замољени да верују на реч. После свега што се у Европи и у свету десило од 1991. до данас?
