У емисији „На нишану Мирослава Лазанског“ бивши министар спољних послова СРЈ и председник невладине организације Београдски форум за свет равноправних Живадин Јовановић и аналитичар Института за међународну политику Душан Пророковић говорили су о значењу чињенице да се Русија налази у зони одговорности Европске команде војске САД. Да ли је то доказ империјалне политике САД?
Недавно је у Београду одржана промоција књиге двојице руских обавештајних генерала, Фјодора Ладигина и Николаја Афанасијева, које Лазански назива корифејима руске обавештајне службе, под називом „Зона животних интереса САД“.
У њој аутори наводе податак да се Русија налази у зони одговорности Европске команде војске САД. Шта значи то што Европска команда војске САД има војне ингеренције над простором Русије?
Гледајући са становишта теорије, то је потпуно логично, каже Пророковић.
„Амерички геополитичари у својим пројекцијама Русију виде као наставак европског копна и све операције у Западној Европи директно су повезане са Русијом или окренуте против ње“, каже Пророковић.
И амерички теоретичари, попут недавно преминулог Збигњева Бжежинског, признавали су америчке империјалне тежње. Разлика између империје и хегемона је у томе, каже Пророковић, што империја — а Америка је, према његовим речима, једина савремена империја — промовише универзалне вредности. Хегемону, насупрот томе, нису важне вредности.
„Посматрајући све теоријске параметре, САД јесу империја. Они раде у складу са својим интересима и дугорочним пројекцијама. То што је за нас нешто увредљиво или за Русе није прихватљиво, њих се апсолутно не тиче“, каже Пророковић.
Империјализам је лош јер искључује демократију, каже Јовановић, као и све важеће принципе међународних односа. Империјализам је такође у сукобу са улогом УН и међународног система, јер империја не признаје ничије интересе осим сопствених, каже он.
„Они (САД) сматрају да је свет уређен по принципу пирамиде, где је на челу империја, а сви испод су извршиоци, укључујући ЕУ и све друге. Бжежински у својој књизи ’Велика шаховска табла‘ отворено велича америчку империју говорећи да је то најмоћнија империја у историји, јер су се друге ослањале искључиво на војну силу и зато пропадале. Једино се америчка империја ослања и на супкултуру, медије и на све остало, и зато мисли да је њен живот трајно загарантован“, објашњава Јовановић.
Без војне моћи, свака мека моћ не значи ништа, додаје Јовановић и позива се на Ладигина и Афанасијева који пишу о ослонцу америчке стратегије на војну доктрину.
Спољна политика сваке озбиљније државе полази и од војне моћи, каже он. Он се, каже, налазио на функцији министра спољних послова СРЈ у тренутку врхунца униполарног света, када су САД имале безрезервну подршку готово свих важнијих чинилаца. Тадашња ситуација разликује се од данашње.
У Русији је последњих година преовладало мишљење да се морају ојачати војни, економски и политички потенцијали моћи и да се само тако може сачувати позиција у свету, каже Пророковић.
Све је питање усмерења државе, каже Пророковић, позивајући се на поједине руске политикологе, који наглашавају да руска економска моћ која не може да се пореди са економском моћи Запада може да се апстрахује.
„Русија се у овом тренутку оријентисала ка увећању војних и политичких потенцијала и игра на фактор енергетике у коме може пуно да пружи и где може да парира свим осталима на свету. Ту су проценили да су најјачи и да ће постати пол у мултиполарном свету“, сматра Пророковић.
Када обезбедите националну безбедност, можете економски да се развијате, каже Пророковић и због тога Русија улаже у војне потенцијале и политички се позиционира. На примеру Немачке и Јапана видљиво је да политичка моћ не може да се купи.