Није нам требала Европска комисија да бисмо знали да су ти производи другачији код нас, односно у земљама Источне Европе, са овом констатацијом нама се већ годинама јављају потрошачи, жале се пре свега на хемију, козметику, креме су сасвим другачије од оних које се продају у земљама Западне Европе, па чак и у Мађарској, каже председница Центра за заштиту потрошача Србије Вера Вида.
„Чешка је давно урадила испитивање којим је утврђено да је квалитет производа који се тамо продају сасвим другачији, лошији од квалитета у земљама Западне Европе. Хрватска је још 2005. године извршила упоредно испитивање прашка за веш ’Аријел‘, и тада је утврђено да је онај који се продаје у Хрватској сасвим другачији од оног који се продаје у земљама Западне Европе. Уследиле су претње, али хрватска Удруга за заштиту потрошача је доказала да се ради о лошијем квалитету, и тада је у Хрватску почео да стиже ’Аријел‘ који се не производи у Пољској, већ у Француској“, објашњава Вида.
Саговорници „Енергије Спутњика“ подсећају да је наша земља некада креирала светске прописе, а сада смо усмерени на нове, прилично другачије. Морали смо да усвојимо светске норме, да би нам било лакше да будемо део светске трговине, објашњава помоћник Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Ненад Вујовић.
Када је у питању цена производа, која је често виша код нас него у земљама ЕУ, Вујовић каже да она обавезно мора да прати квалитет и наводи пример чоколаде која се у Данској продаје по много вишој цени него код нас. То је легитимна ствар, јер је у овом случају пресудан квалитет, објашњава Вујовић.
„Висок проценат лешника је у тој чоколади, па јој је цена јако висока, око 10 евра. Правилно назначена количина лешника и чоколаде дала је привилегију ономе ко воли лешник, а не квалитетнију чоколаду. Код нас су чоколаде тог бренда са нижим процентом лешника много јефтиније. Питање је да ли наш потрошач заслужује да на рафу у понуди има и једну и другу чоколаду и да сам одлучује коју ће купити, то никако не сме да се то замотава у неку форму преваре, да се на одређени начин забашкари садржај. У том случају бисмо говорили о фалсификату. Тада држава мора да реагује, инспекција мора да ради свој посао“, каже Вујовић.
Да ли би бунт потрошача због неједнаког квалитета на истоку и западу ЕУ могао да доведе до промене прописа? Вера Вида не сумња у то и каже да су покрети за заштиту потрошача у Европи изузетно јаки. Посебно су јаки у спорним земљама — Словачкој, Пољској, Мађарској и Чешкој, каже Вида.
„Сигурна сам да ће побуна на коју је позвао премијер Словачке чак покренути бојкот производа Европске уније у тој земљи, сигурно ће имати ефекат на ЕУ, односно на произвођаче да производи буду апсолутно исти у свим земљама Уније. Недавно је један произвођач кекса рекао: У реду, ја ћу производити кекс који ће се сад звати ’Европски кекс‘, значи то неће бити кекс за Западну Европу или посебно за источно тржиште, зато што смо имали ситуацију да је тај кекс садржао маслац у делу земаља ЕУ, а у другом је прављен од палмине масти, са траговима маслаца. Ово је један од случајева који је изазвао револт потрошача у тим земљама и покретање целе ове приче“, тврди Вида.
Она додаје да се произвођачи правдају тиме да испитују тржиште пре пласирања робе и објашњава да се ова појава назива „поступак Нутела“, зато што је утврђено да је количина лешника у том крему много мања у земљама Источне Европе.
Вујовић сматра да би једно од решења могло да буде преименовање производа терминима „лукс“, „делукс“ и истиче да све што се продаје у Србији испуњава стандарде које је држава прописала. „Квалитет, по прописима, не одступа од квалитета Европске уније“ истиче Вујовић.
Све што се продаје у продавницама и што је прошло контролу безбедно је за употребу, а за робу коју купујемо на пијацама покрет потрошача на чијем је челу Вера Вида не гарантује.
Основни проблем потрошача у Србији је непостојање културе читања декларације. Да би се то променило, наши прописи ће ускоро бити усаглашени са светским, па ће декларације убудуће бити исписане крупнијим словима.
Опширније о овој теми, зашто се определити за куповину домаћих и какав је квалитет наших пољопривредних производа сазнајте у аудио-издању емисије „Енергија Спутњика“, чији је уредник Јелица Путниковић, а линк се налази на почетку текста.
