Надмашили су сва очекивања и осигурали обарање Гинисовог рекорда с људима истог имена на једном месту, пише Радио Слободна Европа.
Већ од раних јутарњих сати, километарске колоне возила кретале су се према Купресу, а у тај градић се, према полицијским проценама, слило више од 30.000 људи. Међу њима и готово 3.000 Ивана из целог региона, европских, па и прекоокеанских земаља.
„Долазим из Широког Бријега, са својим унуком. Шта ме мотивисало — хтели смо да дођемо и готово“, каже саговорник.
Други наводи да долази из Ракитна, из Словеније. „Ми смо из Ракитна. Има нас око 70, у неколико група“, прича саговорник, а други додаје: „Ја сам из Сесвета, то је крај Загреба. Исто ми није било тешко да дођем. Супер ми је овде“.
Један Купрешак каже у изјави за Радио Слободна Европа да живи у Запрешићу, недалеко од Загреба, али да радо воли да дође кући јер је „све прекрасно“. „Јако сам задовољан што сам овде“, додаје.
„Ја сам дошао из Сплита. Драго ми је то, нема граница. Само да је Иван и да смо ту. И да нас има толико“, истиче један Сплићанин.
Идеју за ово окупљање организатори су црпели из песме у којој је опеван тренутак када су Купрешаци морали напустити своја огњишта, а песма говорила да ће се вратити Иван са хиљаду момака.
„Песма која је певана је ’Мој Иване‘ и баштинимо је већ 25 година у континуитету. Овај пројекат се не ради један дан. Овај се пројекат ради већ пуних 25 година, и сад смо дошли до реализације тога“, каже председник „Купрешких косаца“ Матко Ћурковић.
Организаторе је помогла и локална самоуправа. „Мотивисало нас је што је тренд исељавања, а ми хоћемо да се задржимо овде. Ово је само један вид подршке и опстанка живота на Купресу“, истиче начелник Купреса Милан Раштегорац Комо.
Подршка је стигла и из суседне Хрватске. „Иван је дошао у овај лепи крај који показује постојност живота, будућности, мислим да је нешто прелепо“, каже саветник хрватске председнице Анте Деур.
За обарање рекорда било је потребно 1.100 Ивана, акредитацији је приступило њих 2.973, а на постројавању било 2.325. Све се одвијало под будним оком службеног нотара и Гинисових судија из Лондона.
