Савезни пројекат „Медија гвардија“, заједно са студентима Факултета за психологију Института друштвених наука Руске академије наука, спровео је истраживање чији је циљ састављање „психолошког портрета интернет корисника у Русији“. У оквиру истраживања спроведена је анкета у којој је учествовало више од три хиљаде корисника интернета руског дела мреже. Проценат жена међу њима је 61,5 одсто, а мушкараца 38,5 одсто. Већина испитаника су Руси узраста од 14 година до 21 године.
Истраживање је показало да је више од 50 одсто корисника интернета онлајн скоро читав дан и читаву ноћ. То је закључак психолога на основу одговора испитаника на питање: „Када најчешће идете на друштвене мреже?“ Најчешћи одговор био је верзија „Скоро цео дан сам онлајн, без обзира на време“.
Напомиње се да три четвртине испитаника нису интернет-зависници и налазе се онлајн само због посла. У ризичној групи налазе се тинејџери узраста од 14 до 18 година. Стручњаци су саопштили како на здравље утиче стални боравак на интернету.
Психолог истраживачког тима Јелисавета Прокопенко испричала је како је израчунат степен зависности од интернета.
„Испитаницима је задато контролно питање колико дана заредом су прошле године провели без употребе интернета. Добијене варијанте одговора поделили смо према условној градацији. Мање од једног дана — зависни од интернета. Од 1 до 3 дана — у ризичној групи. Ако су најмање четири или недељу дана људи проводили мирно без интернета — то се може сматрати као норма“, објаснила је она.
Најризичнији узраст су малолетници од 14 до 18 година. У ризичну групу зависника од интернета улази скоро сваки други средњошколац, сваки трећи студент (од 18година до 21 године) и сваки четврти ученик до 14 година. У узрасту од 14 година зависношћу од интернета склоне су само девојчице (13 одсто), које такође чине прву и основну групу којима је потребна рехабилитација.
Велика већина корисника интернета има један налог на друштвеним мрежама. Око 35 одсто испитаника има додатне налоге за комуникацију искључиво због посла.
Интернет дијагноза
Ана Бабињина, психотерапеут, уверена је да људи који оправдавају свој непрекидни боравак на интернету радним питањима нису искрени и заправо су такође у опасности да постану интернет-зависници.
„Недавно ми је клијент рекао: ’Ја радим, а онда опсесивно тражим нешто на интернету‘. Сурфовање интернетом је савремена неуроза. Има много ствари које одвлаче пажњу да бисте све време били онлајн. Гледање филмова преко интернета такође је опсесивна потреба“, сматра она.
Ипак, она признаје да је савремена технологија одавно постала саставни део нашег живота и њихова употреба је неизбежна.
„То је постало навика, веома је згодно. Ми такође понекад говоримо нашим пацијентима да погледају, на пример, како да се опустите помоћу технике Џејкобсона, што је врло једноставна техника“, закључила је она.
Интернет омбудсман Дмитриј Мариничев не сматра да је активно коришћење интернета психолошка зависност и по његовом мишљењу даљи развој друштва без информационих технологија је немогућ.
„Не мислим да је то неуроза. За мене је то само промена у спољном окружењу у којем живи човек. То су други нивои комуникације, други психотип. Будуће генерације ће бити још више структуриране у погледу информационих и технолошких потенцијала. То ће бити још сложенији свет, нова ера. Телефон и компјутер, помоћу којих смо данас навикли да разговарамо и идемо на интернет, почињу да нестају, а ми ћемо добити могућност комуникације кроз било коју површину свакодневних предмета. Не мислим да је то лоше. То је једноставно другачије“, сматра експерт.
Председница Асоцијације родитељских одбора и заједница родитеља Олга Леткова, напротив, сматра да је интернет опасно подручје, посебно за децу.
„Одрасли могу да доносе сопствене одлуке. Али код деце психа још није формирана и она су склона свим врстама зависности. На интернету има много неконтролисаних информација и информација које су веома штетне за децу. Због тога то представља велики проблем“, рекла је она.
У Државној думи Русије предложено је да се родитељи и наставници науче да препознају прве знаке зависности од интернета код деце. У доњем дому руског парламента дата је иницијатива да се у наставни план и програм уведе курс о утицају информационих технологија на здравље људи, а да се предмет информатике допуни лекцијама о информационој безбедности и сајбер-претњама.
