Јапанац Исеј Сагава ни дан није провео у затвору, иако је своју младу и лепу колегиницу изрезао на комаде и појео. Провео је, додуше, 15 месеци у душевној болници. Из болнице је изашао као слободан човек и од тада у својој земљи живи као „селебрити“.
Исеј Сагава је рођен 1949. године у богатој породици у јапанском граду Кобеу. Био је бриљантан студент коме су сви предвиђали светлу будућност. Отишао је у Париз да студира књижевност на престижној Сорбони.
Како је одувек лудовао са високим и згодним белкињама, за око му је запала колегиница са факултета, двадесетпетогодишња лепа Холанђанка Рени Хартевелт. Спријатељили су се, почели да се друже, допадали су му се њен лепи осмех и њена весела нарав.
Силовао осакаћено тело
Једно вече позвао ју је у свој стан на вечеру. Она му је 11. јуна 1981. године дошла у посету, а то вече било јој је последње у животу. Убио ју је хицем из пушке у леђа док је седела за столом.
Затим је на комаде исекао њену стражњицу, њена бедра и њене дојке и појео их. Неке делове је скувао, а неке појео сирове. Осакаћено тело је силовао.
Одабрао је Рени зато што је била изразито лепа и здрава и сматрао је да ће њена енергија прећи на њега уколико је поједе.
Прогласили га лудим и вратили у Јапан
Јео ју је пуна два дана, а месо је описао као меко и без мириса. Укус га је подсећао на туњевину. Остатке тела је спаковао у кофере и однео у парк, али га је неко видео, па је ухапшен пет дана касније.
Све је признао, а француски психолози су га прогласили лудим. Вратили су га у родни Јапан где су га сместили у лудницу. Како су француске власти сматрале да је случај затворен тиме што је он проглашен лудим и што је депортован у своју земљу, јапанским колегама нису послали документе против Исеија.
Суд у Јапану му није могао да га осуди.
Ускоро је у Јапану постао позната личност. Давао је интервјуе и писао је књиге о свом злоделу. Често су га позивали као госта и у разне телевизијске и радијске емисије, писао је рецензије јапанских ресторана…
„Жао ми је, али морао сам“
„Кад се данас сетим како је Рени била нежна, питам се зашто сам направио то што сам направио и осећам страшну огорченост. Али сам желео да је поједем. То не значи да сам желео да је убијем, али сам схватио да морам да је убијем уколико желим да је поједем“, казао је Сагава у једном интервјуу.
Он и дан данас мирно живи у Јапану, а признаје како и даље има канибалске фантазије, али да више никога не планира да убије и поједе.
