Терористи, којих је иначе било много по тржним центрима, уколико би видели да је продавац (мушкарац) нешто продао жени, они би га хапсили, тукли и изрицали новчану казну у висини од 2.000 долара. То је посредно био разлог за затварање готово свих женских продавница или одељења у великим робним кућама или на пијацама, у држави где већину продаваца чине мушкарци.
Становница Мосула, 22-годишња списатељица Тејба Сираџ, испричала је репортерима Спутњика да је „било забрањено постављати у излог било какву женску одећу. Ако би кроз отворена врата продавнице неко од припадника ДАЕШ-а тамо видео жену, онда би продавца бичевали, а потом би му досуђивали различите казне“.
У таквим условима је било практично немогуће замислити да мушкарац уопште може да продаје женски веш. Када су терористи пре неколико година тек заузели град, такве продавце су без било каквог упозорења тукли, додаје Сираџ.
Потом су припадници ДАЕШ-а дозволили да се отварају специјалне женске продавнице, на којима не би било ни ознаке, ни табле ни рекламе. Карактеристично је било и то што у таквим продавницама није било ни кабина за пробање.
„Гардеробу или веш би жене морале да носе кући да испробају. А потом да се врате да је или купе или да је једноставно врате. Ситуација се додатно закомпликовала тиме што се у продавници није смело ни наглас рећи који број или величину носите. Било је веома тешко наћи одговарајућу одећу. Роба је углавном стизала из Сирије, а потом би припадници ДАЕШ-а проверавали да ли је прикладна. Цене гардеробе су само расле, јер су терористи редовно оптерећивали продавнице додатним порезима“, објашњава за Спутњик та млада становница Мосула.
Двадесетогодишња девојка Сора је рекла за Спутњик да се чипкано доње рубље могло купити само код шверцера по изузетно високим ценама.
„У нашем крају у западном делу Мосула једна жена коју зову Ум Зејд отворила је у својој кући тајну продавницу са разном женском одећом, између осталог продавала је доњи веш, одећу за децу и покућство. Ум Зејд је иначе избеглица из Басре, одакле је побегла 2007. након што је њен син ухапшен. Она до данас не зна шта је са њим“, говори Сора.
Наша саговорница додаје да су у продавници Ум Зејд цене биле прилично високе, али да су јој сви праштали, јер су знали да је новац њој преко потребан. И многе друге жене су отварале сличне продавнице и подизале цене јер је и њима као јединим хранитељима својих породица био потребан новац.
Такође, становнице Мосула су захвалне свима који су отварали те илегалне радње са женском робом, јер су оне на пијаци могле да се сусретну са припадницима ДАЕШ-а.
Сора се радује повратку нормалног живота и отварању обичних продавница са женском одећом и рубљем. Жене су срећне што сад могу поново да купе пиџаму или спаваћицу без проблема.
