Комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић изјавио је том приликом да нема помака што се тиче остваривања права Срба у земљама њиховог порекла као што су права на пензије, враћања земљишта, и права на боравиште и пребивалиште.
„Већина окупљених грађана у Цркви светог Марка су хрватски држављани. Надам се да ће се према њима коначно применити исти аршини као што се у земљи из које потичу примењују према осталим грађанима“, рекао је Цуцић.
Председник савеза Срба из региона Миодраг Линта, оценио је да изјаве из региона показују да Хрватска води антисрпску политику према Србији и српском народу пуних 27 година.
Незадовољство односом Хрватске према њиховим имовинским и људским правима, изразили су и Крајишници који живе у Србији.
Речено је и да је Комесаријат за избеглице до сада регистровао 17 хиљада пограничних породица у регистар Регионалног стамбеног програма, а циљ је да се евидентирањем избеглих, омогући решавање куповине имања, станова или грађевинског материјала.
Помен је служило викар патријарха Иринеја, владика Арсеније са свештенством Српске православне цркве.
Према подацима Комесаријата за избеглице у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" из својих домова је пре 22 године протерано више од 200.000 крајишких Срба.
Бежећи у колони дугој десетине километара преко Босне и Херцеговине ка Србији, страдало је или се води као нестало, више од 2.000 људи, рекли су из Комесаријата.
Како су навели, од почетка ратова на просторима СФРЈ 1991. године, у Србији је уточиште потражило 610.000 Срба из Хрватске и БиХ, од којих данас статус избеглице из Хрватске има још око 19.000 грађана.
