Споменик од бетона у боји бронзе рад је академског вајара Ивана Марковић.
Приказује сељака, у природној величини, у српској народној ношњи са мотиком у десној руци наслоњеној на раме и тестијом (земљаном посудом за воду) у левој руци, и жену, на метар иза њега, забрађену марамом, са корпом хране у десној и малом мотиком у левој руци, како иду на њиву.
„Реч је о највероватније једином споменику сељаку у Србији, имамо споменике научницима, песницима, јунацима… споменик пчели, крави, кукурузу и ко зна коме и чему још, али немамо споменик сељаку, који храни све“, рекли су мештани Главинаца Танјугу.
Председник Месне заједнице Главинци и одборник у Скупштини града Зоран Глигоријевић каже да су мештани споменик подигли у знак захвалности „селу и традицији“.
Споменик је 3. августа открио најстарији становник Главинаца Живко Васиљевић. Он има 93 године и целог живота се бавио пољопривредом.
Споменик је подигнут на регионалном путу Јагодина — Рековац, на раскрсници путева који воде ка Јагодини, Крагујевцу, Рековцу и планини Јухор.
„Многи који овуда пролазе, када виде споменик, а немогуће га је не видети, застану, неки направе и фотографију, прочитају шта пише на плочи и наставе пут. Ако некога од мештана сретну, обично кажу: ’Алал вам вера и свака вам част‘, кажу мештани.
