Иако је Хрватска током обележавања „Олује“ показала неке позитивне помаке, те на државној прослави у Книну није певао Томпсон, наступ човека који глорификује усташтво није изостао. Он је на концерту у Слуњу своју песму „Чавоглаве“ почео позивом: „За дом“, а педесет хиљада људи је егзалтирано узвратило: „Спремни!“. Не чуди што полиција тврди да нема елемената за подношење кривичне пријаве, али се поставља питање зашто Европска унија, настала на темељу антифашизма, и даље игнорише такве појаве.
Професор Факултета политичких наука у Загребу Дејан Јовић подсећа да Хрватска и Томпсон нажалост нису усамљени, да се такве ствари дешавају у многим земљама источне и средње Европе. Ревизионизам који је наступио укључује и појаву разних постфашистичких екстремно националистичких партија, каже Јовић.
„Мислим да је почетак тога у 1989. години, која је означила крај Хладног рата, али је отворила могућност комплетне ревизије Другог светског рата. Почетак тога је и уједињењу Немачке које је омогућило да се историја Другог светског рата интерпретира на други начин. Оно што је било забрањено због резултата Другог светског рата, као јединство Немачке, сад кад је омогућено, поставља се питање потпуне ревизије Другог светског рата. У томе треба тражити узрок. Видели смо и обнову неке врсте национализма у Пољској, Мађарској, читав је низ таквих земаља, чак и у Аустрији“, подсећа овај политиколог.
Он додаје да се Европска унија тренутно бави сасвим другим темама за које сматра да су много важније. Треба размишљати и о чињеници да без обзира на те трендове, још ни у једној земљи Источне Европе на власти немамо тако екстремне групе, па ни у Хрватској, каже он.
„Немамо на власти некога ко би изразито отворено заговарао усташку политику, колико год има реторике која је допуштена, не може се рећи да је садашња власт у Хрватској проусташка, то би било превише. Докле год се то не догоди, а до сад се нигде није десило да су дошли на власт екстремно десни елементи, мислим да ће Европска унија то сматрати унутрашњом ствари и мање-више остављати националним владама да се с тим носе.
Али зашто власти у Хрватској уопште дозвољавају да се дешавају ствари које штете угледу земље, о страху Срба више нико и не говори, јер Срби нису проблем, Срба углавном нема? Јовић подсећа да су претходне две године биле предизборне. Познато је да је у Хрватској у кампањи величање усташтва легитимна ствар. Ипак, Марко Перковић Томсон је после познатог фолклора у Книну прошле године добио кривичну пријаву.
Професор Јовић каже да треба направити баланс између слободе говора и изражавања, са једне стране, и могућности државе да то спречи, са друге стран. Питање је шта урадити са свих десет хиљада људи који урлају отпоздрављајући на усташки поздрав „умјетника“. Да ли је следећи корак да се спрече његови наступи. Професор Јовић каже да такво решење није могуће.
„Држава има механизме да то забрани, али питање је политичког опортунизма шта би то значило, да ли би то значило да ће морати да забрањују утакмице на које ће се они преселити да вичу ’За дом спремни‘, а после тога на улице. Евидентно је из изјава председнице Грабар Китаровић да држава покушава да игнорише такве ствари као маргиналне и екстремистичке. Оне не производе, срећом, никакве конкретне ефекте. Нико није убијен, али је повећан број напада на појединце, те се они кажњавају.
Саговорник Спутњика са Универзитета у Загребу још једном додаје да је ипак најважније да у Влади нема таквог екстремизма и истиче да је ствар која највише забрињава чињеница да се на концерту у Слуњу појавио министар бранитеља.
Иначе, немачка полиција ухапсила је управо 5. августа двојицу кинеских туриста због позирања уз забрањени поздрав „Хајл Хитлер“ испред зграде Рајхстага. Пуштени су уз кауцију од по 500 евра, а очекују их оптужбе за „коришћење симбола забрањених организација“. Озбиљне државе не толеришу чак ни гестикулације у шаљивом контексту авантуриста, нема игре са фашистичким симболима.
