Захваљујући пројекту „Стопама наших предака“, деца из Србије, али и са простора Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе и из Руске школе у Београду одлазе у камп на том грчком острву, где уче о својој историји и обилазе места на којима су страдали српски војници после албанске голготе. Вођа пројекта Димитрије Стикић анимирао је институције да разумеју мисију „Светосавског звонца“, часописа који излази у чак тридесет хиљада примерака откако се веронаука 2001. године вратила у школе. Часопис је изашао из црквених порти и постао помоћно средство у настави. Пројекат „Стопама наших предака“ природан је след идеје коју промовишу људи окупљени око „Светосавског звонца“, каже Стикић за Спутњик.
„Као туриста сам био 2009. године на Крфу, годину дана раније био је мој колега Марин Цонич, често причамо о креативним стварима, како да деци омогућимо да се искажу, обојица смо имали предивне утиске о Крфу, не само као туристи, већ као Срби. Рекао сам му: ’Јеси видео у како је тешком стању споменик Дринској дивизији у Агиос Матеусу. Нисам могао да га нађем из три покушаја, а цртали су ми мапу, локални становници су ми објашњавали где је, али га нисам нашао. Онда смо рекли: морамо нешто да урадимо по том питању. Радимо са децом, ко може најбоље да исправи грешке својих предака — потомци“, присећа се Стикић почетне идеје о овом необичном пројекту.
На конкурсима часописа сваке године учествује мноштво деце, стижу десетине хиљада радова, одлучено је да на Крф крену аутори најбољих. Тако је 2012. године, уз благослов патријарха Иринеја, на острво кренула тада мала експедиција, коју данас чини чак педесеторо деце. Касније се у акцију укључила београдска општина Палилула, највредније ђаке послала је Стара Пазова, укључило се и Министарство за вјере Републике Српске, а сада на Крфу бораве деца са свесрпских простора.
Поред тога што су у кампу организоване различите креативне радионице, деца обилазе сва места на острву важна за српску историју, а само је места где су сахрањивани наши војници двадесет и осам. Многи се први пут одвоје од родитеља, али науче много, од тога како се плива, како се брине о себи и другима, до тога зашто су православни Срби. Одлазе и у цркве, имају јутарњу, вечерњу и молитве пре и после јела, али има и оних који нису православни, каже Стикић и додаје да то није проблем, већ чињеница која оплемењује овај пројекат.
„Са Палилуле ђаци генерације су и Горанци исламске вероисповести. Кад идемо у цркву, они стоје у припрати, чувају ствари својих другара. Њихово поштовање светиње задивљује. Наша деца су нестрпљива, а они не мрдају, поштују ред. Кад смо на Гувији обнављали место где се искрцавала српска војска, ретуширали смо плочу, поставили путоказе, тешко се долазило до тог места, један мали Горанац ме је замолио да он диже српску заставу, рекао сам: ’Синко, наравно да можеш’. Певао је ’Боже правде‘ и дизао заставу. Ми као народ имамо чиме да се похвалимо и чиме да задивимо друге“, каже Стикић.
Деца на Крфу певају и песму „Тамо далеко“. Ако се нађу на улици, придруже им се мештани. Та цртица много говори о односу Крфљана према Србима. Управа града помаже пројекат „Стопама наших предака“ свим срцем, а мештани се на различите начине укључују у акције обнове споменика важних за нашу, али и њихову историју. Тако су подржали и последњу идеју твораца овог необичног путовања које је више од летовања, може се назвати ходочашћем. Наша деца на Крфу бораве две недеље, јер у камп крфске митрополије долазе и деца правславни хришћани из Палестине, зато желимо да изградимо свој камп, каже Стикић.
„Постоји један камп, ако бог дâ да се та солуција отвори како треба, у преговорима смо са управом града Крфа, у Гувији, непуних педесет метара где се искрцала српска војска, где је српска војничка чизма први пут дотакла тло, острво спаса. То је девастирани камп који они лети среде толико да деца могу да бораве под шаторима. Идеја је да ту направимо сталну базу, која ће по кључу најбоље и најпаметније што имамо водити децу кроз овај исти историјски дрил, а генерације које су већ прошле биће наши помоћници“, са осмехом објашњава наш саговорник.
Он додаје да су то данас девојке и момци који већ студирају, јер су путовали на Крф пре четири или пет година, али су у контакту са „Светосавским звонцем“, јер ова тематска екскурзија и боравак на Крфу стварају посебна пријатељства, везе које остају заувек. План је да српски камп на Крфу, месту које сведочи о нашој бурној и славној историји буде саграђен у наредних пет до десет година. Тада ћемо бити у прилици да пројекат понудимо као школски програм, едукативну екскурзију која би била обавезна за све средње школе, макар за њихове најбоље ђаке.
Најбољи ће ове године пут Крфа кренути следеће недеље. Многи ће се први пут одвојити од куће, прећи ће аутобусом чак хиљаду километара, а уз пут ће слушати о својим прадедовима који су овај пут прешли пешице, ради њихове будућности.
