Естонија сасвим сигурно није земља која би просечном грађанину Србије пала на памет ако бисте га питали: Систем које земље бисте применили како бисте једноставније плаћали рачуне, поручивали лекове или подносили разне захтеве?
Међутим, око 1,3 милиона становника те балтичке државе могу готово све послове са државом обавити путем интернета. Са личном картом и шифром Естонци могу гласати на изборима, подносити захтеве и пријаве или потписивати уговоре у неколико секунди.
Захваљујући томе што су систем дигитализације довели скоро до савршенства, највећи део главног града Талина покривен је бесплатним бежичним интернетом, службени документи могу се потписивати електронским потписом, а рецепти се код лекара могу наручити СМС-ом.
Србија је од Естоније, на пољу дигитализације, далеко, али отварање Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Србије свакако је доводи много ближе него што је то била пре готово десет година, када је код нас почео процес дигитализације.
Михаило Јовановић, директор Владине Канцеларије, за Спутњик објашњава шта ће за Србију значити стварање модерне електронске управе.
„То значи да држава мора да пружа савремене услуге грађанима и да они морају да буду у центру пажње. Да могу, у првом тренутку, само једним доласком на шалтер да заврше све услуге које се тичу државне управе и локалне самоуправе, а већ у наредном кораку, што очекујемо догодине, да то раде и без шалтера, преко интернета. Желимо да омогућимо и услуге плаћања путем Интернета, јер то ствара предуслов да грађани не морају да одлазе на шалтер већ своје услуге могу да користе преко портала електронске управе. Веома је битна и електронска архива, да се целокупна размена докумената рачуна и фактура у комуникацији између грађана и правних лица или правних лица међусобно, обавља електронски“, каже Јовановић.
Да дигитализација умногоме олакшава живот обичним грађанима али и привредним субјектима, тврди и Здравко Јанковић, стручњак за интернет комуникације и саветник Европске банке за обнову и развој. Према његовим речима, без дигитализације Србија као држава не зна ни колико новца има на рачуну нити за шта јој тај новац одлази, јер не може да се обави дубинска контрола државних служби.
„Ако бисмо државу звали предузећем, ми онда причамо о предузећу од неколико десетина хиљада запослених, где морате да извршите контролу како ти запослени функционишу, односно, да вам враћају повратне информације да ли су и како решили неки задатак који им је поверен. Са досадашњом папирологијом, печатом, потписом и слањем курира који то разноси, то је стварно средина двадесетог века. То више не може и не функционише ни у једној јединој, минималној, корпорацији на свету“, категоричан је Јанковић.
Он, међутим, додаје да је Канцеларија само врх леденог брега који чека Србију, која, напомиње, мора дигитално да се трансформише, уколико мисли да опстане као заједница која савремено функционише.
„Чини ми се да без снажне политичке подршке, плус великих отварања инвестиција од стране саме државе, неће моћи да се спроведе дигитализација у оној мери у којој је то неопходно. При том не мислим да они треба да расписују тендере како ће се купити хардвер за гомилу сервера итд. То није нужно. Нужно је да се покрене укупан развој решења која су потребна Србији да би она функционисала као дигитално и савремено друштво, а ниједно друштво које се дигитализовало није то урадило без снажне подршке државе“, напомиње Јанковић.
Према речима Михаила Јовановића, бивша Дирекција за електронску управу али и Сектор за информационо-комуникационе технологије из Управе за заједничке послове републичких органа нашли су своје место у новој Канцеларији за ИТ и електронску управу и то ће, како каже, бити први људи који ће је и покретати. Али, не само они.
„Наша оријентација ће бити да на разне начине нађемо места за младе стручњаке и инжењере. Желимо да направимо чврсту везу и контакт са Универзитетом, са младим стручњацима који су спремни да се доказују на новим пројектима и желе да развијају електронске управе за Владу републике Србије. Мислимо да ако понудимо добре радне услове, добре референце и могућност да се учествује у великим пројектима, сигурни смо да ће се млади стручњаци са Универзитета определити да макар неки период раде на тим пројектима. Створићемо такав амбијент да привучемо младе стручњаке да остану у земљи и да учествују у развоју електронске управе“, поручује Јовановић.
Да у младим српским стручњацима лежи велики потенцијал сматра и Здравко Јанковић. Како каже, када причамо о дигитализацији, заборављамо да је већи део дигитализације у ствари софтвер, односно производња — људски рад, а мањи део је хардвер, односно машине.
„Ми још увек имамо људе, нисмо баш све изгубили и послали у Америку и на Запад, а можда неке можемо и да вратимо. За то је потребна воља, за то су потребна средства, и за то је потребно да се тим људима остави слобода да нешто самостално, креативно произведу, што ће држава и друштво да користе, а не да се гура у страну. Хајде да седнемо и да радимо оно што можемо — да подржимо ту децу, да се развуку оптички каблови по Србији, да имамо интернет на „добрар дан“ од 100 мегабита у секунди, да идемо на то да смо покривени. Нисмо ми толико велики да то не бисмо могли да испоштујемо", истиче Јанковић.
Да би се Србија дигитализовала, каже директор Канцеларије за ИТ и електронску управу, мора се брзо радити и на законској регулативи.
„Наредних дана очекујемо да Влада Србије усвоји Закон о електронском пословању и Закон о електронској управи, који ће нам омогућити да грађани користе услуге електронске управе не само путем квалификованог електронског сертификата, него и путем мобилног телефона или интернета, што ће значајно повећати број грађана који могу да користе те услуге. Желимо брзе резултате и неке ћемо видети већ у наредна два до три месеца, а сигурно је потребно две до три године да бисмо у потпуности повезали све регистре и постигли резултате које желимо“, закљујуче Јовановић за Спутњик.
